Male boginje: Povećan broj obolele dece

Stara latinska izreka kaže: „Nomen est omen“ (ime je znak) ali u slučaju malih boginja – mogli bi da se prevarimo. Male boginje uopšte nisu tako bezazlene kako im ime kazuje. Naprotiv. Ovo virusno oboljenje veoma je zarazno i može biti izuzetno opasno.

Foto: Guliver/Thinkstock

Noćna mora u prošlosti

Dok na scenu nije stupila opšta vakcinacija 1980. godine, za roditelje je ova bolest bila noćna mora. Ostavljala je teške posledice i nereteko se završavala – smrću. Morbili (male boginje, ospice, lat. „mala bolest“) do tada su godišnje uzimale oko 2,6 miliona života, najviše u Africi. Zahvaljujući vakcinaciji, od 1963. godine, broj smrtnih slučajeva je desetkovan.

Danas, međutim, zbog podeljenih stavova i same naučne javnosti oko imunizacije, što roditelje navodi na neodlučnost, male boginje ponovo stupaju na scenu. Po vrtićima i školama širom Srbije, registrovan je veći broj obolele dece nego uobičajeno, a pedijatar, dr Saša Miličević to potvrđuje.

– Prema podacima iz zvanične medicinske dokumentacije, sada je povećan broj dece sa malim boginjama ali u manjem obliku. Sezona je virusnih infekcija i deca više borave u zatvorenim prostorijama, pa se i uzročnik bolesti lakše prenosi- kaže dr Miličević.

Povećan broj nevakcinisane dece

Zašto su se, uopšte, male boginje pojavile po vrtićima i školama. -Vakcinisana deca ne mogu dobiti morbile, s obzirom da vakcina daje imunitet koji to sprečava. Dakle, imamo povećan broj nevakcinisane dece.

Kada se pokažu, nije teško zaključiti da neko ima male boginje. Manifestuju se opštom slabošću, malaksalošću, groznicom, upalom sluzokože disajnih organa i pojavom ospica koje se sve više šire, i to od lica i vrata ka donjem delu tela. Pre toga, inkubacija traje 10 dana i nema nikakvih simptoma. Poslednja trećina inkubacionog perioda je najgora za okolinu jer je bolesnik tada infektivan i širi zarazu.

Ostatak teksta pročitajte na sledećim stranama…