Prerano rođena deca i moguće komplikacije

Ozbiljni problemi, kao što su cerebralna paraliza, slepilo i gluvoća se mogu javiti kod 10 do 15% nedonoščadi. Postoje neki dokazi da je rizik od nastanka manji kod beba rođenih između 28. i 31. nedelje, odnosno da tada počinje značajno padati. Ove brojke i procenti se trebaju razmatrati s velikim oprezom jer različita istraživanja uzimaju različite kriterijume za određivanje rizika.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Vid i sluh
Oko 1 od 4 bebe sa porođajnom težinom ispod 1,5 kg ima periferno ili centralno oštećenje sluha, ili oboje.
Deca koja rano prolaze kroz testiranja i lečenje retinopatije imaju poboljšane funkcije kasnije u životu, u odnosu na decu koja kasnije prolaze kroz testiranja i lečenje. Ipak, povećanje stope preživljavanja nedonoščadi takođe znače i povećan broj slučajeva uznapredovale retinopatije koja ne odgovara na tradicionalne terapije. U jednom istraživanju se pokazalo da čak 66% beba sa porođajnom težinom manjom od 1,25 kg pati od retinopatije.

Često vraćanje u bolnicu
Deca rođena sa ekstremno niskom porođajnom težinom (500-999 grama) se nakon odlaska u bolnicu češće vraćaju na lečenje i imaju druge zdravstvene probleme u godinama nakon izlaska iz bolnice. Respiratorne bolesti i respiratorne infekcije su najčešći razlog ponovnog dolaska u bolnicu.
Kognitivne i neuromotorna oštećenja se povećavaju sa smanjenom gestacijskom dobi. Mnoga ova dece trebaju specijalizovan oblik brige.

Oko polovina dece koja su rođena od 24. do 28. nedelje trudnoće pati od neke vrste invaliditeta. Oko trećina dece rođene između 29. i 32. nedelje trudnoće ima iste probleme.

Ponašanje i psihomotorni problemi
Jedno istraživanje iz Liverpula je proučavalo decu u uzrastu od 07:08 godina koja su rođena pre 32. nedelje trudnoće i koja su bila dovoljno dobrog zdrava da prisustvuju nastavi. Kada su ih upoređivali sa ostalom decom koja su rođena u punom terminu, došli su do sledećih rezultata:
– invalidnosti mogu biti suptilne i brojne
– prerano rođena deca su imala jeftinije motoričke veštine i to je uticalo na školski uspeh, čak i kada su imala normalan – – – koeficijent inteligencije
– preko 30% prerano rođene dece je imalo razvojni poremećaj koordinacije (DCD)
– prerano rođena deca imaju veću verovatnoću da će biti hiperaktivna, lakše ih je omesti, impulsivna su i manje uporna.
– poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje (ADHD) je ustanovljen kod 8,9% prerano rođene dece.

Iako su se glavne poteškoće smanjile, nivo invalidnosti se nije činila ni malo nižom, u odnosu na nedonoščad pre 10 ili 20 godina, bez obzira na poboljšanja u nezi nedonoščadi.

Razvoj mozga
Zastoja rasta ploda (IUGR) može biti veoma važan u najranijim fazama razvoja mozga, što dovodi do smanjenog koeficijenta inteligencije i razvojnih veština. Bebe rođene pre 33. sedmice mogu imati vidljivo manji volumen mozga i povećan obim lateralnih ventrikula u adolescentskoj dobi.

Emocionalni razvoj – od adolescentskog doba pa nadalje
Kada su naučnici proučavali tinejdžere rođene pre 29. nedelje, ustanovili su da imaju problema u emocionalnom razvoju, probleme s pažnjom i probleme u odnosu sa drugom decom. No, nisu ustanovili da su skloniji delinkventnosti, depresiji ili zloupotrebi droga.

Kada su naučnici proučavali osobe u dobi od 06:19 godina, koje su rođena pre 33. nedelje, ustanovili su da češće pate od poremećaja ličnosti koji je izraženiji kod osoba ženskog pola.
Kada su proučavali osobe u dobi 19-22 godine, ustanovili su da su u proseku niže, da češće uzimaju lekove i ređe se odlučuju na visoko obrazovanje.

Prevencija
Smanjenje morbiditeta i mortaliteta uzrokovanih prevremenim porođajem može biti primarno (usmereno na sve žene), sekundarno (usmerena na uklanjanje ili smanjivanje postojećih rizika) ili tercijarno (poboljšanje zdravlja nedonoščadi). Do sada se u većini slučajeva primenjuje samo tercijarno smanjenje.
Primarno smanjenje – moraju se rešiti problemi socijalne deprivacije, loša ishrana i zloupotreba droga. Takođe se mora sprečiti pušenje i prekomerna konzumacija alkohola.

Sekundarno smanjenje – antenatalna brigu je važna i treba biti dostupna svim ženama.
Tercijarno smanjenje – ovde je reč o intervenciji kada se pojave značajnije i ozbiljnije komplikacije.

Podrška roditeljima
Kada je beba pod posebnom bolničkom negom, to može biti vrlo emotivno i traumatično period za oba roditelja. Roditelje treba podsticati da posete bebu i borave što više vremena sa bebom. Dojenje može biti jako teško, ali ga treba podsticati. Majčino mleko je najbolje za bebe, posebno one koja su prerano rođene.

Beba, koja je priključena na monitor, je priključena i na cevi. Možda nećete moći držati dete ili ga nećete moći držati koliko želite. Mora se podsticati fizički kontakt, ali će povezivanje biti teže nego sa potpuno zdravom bebom.

Stopa preživljavanja je s godinama porasla i povećala broj etičkih problema i pitanja. Sada je moguće spasiti život prerano rođenih beba. Tu se postavlja pitanje da li je to uvek u najboljem interesu bebe, roditelja i društva.

Prerano rođena deca često mogu imati problema sa fizičkim i psihičkim zdravljem. Možda će biti slepa, gluva, mentalno ograničena ili pak patiti od brojnih poremećaja. Kvalitet bebinog života može biti jako niska.

No, prerano rođene bebe mogu biti potpuno zdrave. Neki primeri jako uspešnih prerano rođenih beba su Albert Ajnštajn, Isak Njutn i Čarls Darvin.