Stručnjaci daju odgovor na pitanje kada su deci ZAISTA potrebni antibiotici

Poput mnogih živih bića, bakterije su sklone nasumičnim mutacijama, uključujući i one koje mogu antibiotike učiniti nemoćnim protiv njih. Što više antibiotika dete uzima, veća je opasnost da će se otporni soj bakterija nastaniti u sistemu. Čak i da dete ne razvije simptome, može lako preneti opasne bakterije drugima.

Guliver/Getty Images

Veliki deo problema je u tome što lekari bebama i deci antibiotike prepisuju mnogo češće nego što je potrebno. U studiji Univerziteta Juta zaključeno je da oko četvrtina poseta pedijatru rezultira prepisivanjem antibiotika zbog respiratornih tegoba na koje ti antibiotici nemaju dejstvo. Često, pedijatri samo žele da udovolje roditeljima, koji ne žele da gledaju svoje dete kako pati a pritom nisu svesni da taj lek neće delovati ili da čak može biti štetan po dete. Naučnici smatraju da raširena upotreba antibiotika u tovljenju životinja i antibakteriski sapuni i slični proizvodi takođe doprinose otpornosti bakterija na antibiotike.

Postoje i drugi razlozi za izbegavanje nepotrebnog davanja antibiotika deci. Ovi lekovi mogu imati neprijatne, čak i fatalne nuspjave, uključujući dijareju, osip i ponekad ozbiljne alergijske reakcije. Takođe, deca koja su pre druge godine dobila antibiotike širokog spektra četiri ili više puta, imaju 16% veću šansu da sa pet godina budu gojazna. Naučnici misle da je to zato što antibiotici ubijaju mikrobe koji regulišu detetov metabolizam.

Upitali smo specijaliste za infektivne bolesti za procenu – u kojim slučajevima, kada je osam čestih bolesti u pitanju, su deci zaista potrebni antibiotici?

Obična prehlada

Prehlada je virusno oboljenje i ne reaguje na antibiotike. “Ako se vaše bolesno dete oporavlja, čak i vrlo sporo, ne trebaju mu,” kaže dr Sandra Arnold, profesor pedijatrije na Univerzitetu Tenesi u Memfisu.

Upala sinusa (Sinuzitis)

Antibiotoci su nepotrebni osim ako su simptomi teški. U većini slučajeva sinuzitis se povlači bez lečenja, pa bi vaš pedijatar trebalo da sačeka sedam do deset dana, kaže dr Arnold. Ali ukoliko su simptomi vrlo intenzivni – zeleni sekret, otečenost nosne sluznice, bol u licu, sinusna glavobolja, visoka temperatura, možda bi i trebalo prepisati antibiotik.

Guliver/Getty Images

Upala uveta

Kod upale uveta, antibiotici su ponekad potrebni. Kod dece sa upalom srednjeg uva uglavnom se daju bespotrebno, pošto u 80% slučajeva upala prolazi sama od sebe. Američka akademija za pedijatriju preporučuje da se sačeka nekoliko dana i deci daju samo sredstva protiv bolova. Kod dece između 6 meseci i 2 godine starosti, ako su simptomi ozbljni, oralne antibiotike treba dati odmah, a kad je u pitanju infekcija spoljašnjeg uva, dovoljne su i antibiotske kapi, koje nose manji rizik od razvijanja otpornosti.

Upaljeno grlo

Antibiotici se daju samo ako je u pitanju infekcija streptokokama. Većina upala grla su virusne i same će proći, ali lekari daju antibiotike za slučaj da su u pitanju streptokoke. “U načelu je bolje sačekati nekoliko dana na rezultate brisa grla, pa tek onda prepisati antibiotike ako je rezultat pozitivan,” kaže dr Jona Munjal , direktor Antimikrobnog pedijatrijskog programa pri Dečjoj bolnici Montefjore u Njujorku.

Konjuktivitis

Pošto je kod male dece najčešće bakterijski, antibiotik je verovatno dobar izbor. Konjuktivitis može biti i virusni i alergijski, ali ne postoje brzi testovi za utvrđivanje uzroka. Antibiotske kapi ili kreme mogu ubrzati oporavak, a nose manji rizik od razvijanja rezistencije nego oralni antibiotici.

Guliver/Getty Images

Bronhitis

Retko je potreban antibiotik. Kod inače zdrave dece, upala bronhija najčešće je komplikacija prehlade ili gripa i skoro nikad nije bakterijska, kaže dr Munjal. Ako pedijatar posumnja na bakterijski uzrok, odnosno na veliki kašalj (pertusis), može zatražiti analizu ispljuvka, a ako je rezultat pozitivan, tek onda se prepisuje antibiotik.

Upala pluća

Da li su antibiotici potrebni zavisi od simptoma koje dete ima. Upale pluća mogu biti virusne ili bakterijske, a čak ni lekarima nije lako da ih razlikuju. Kod dece su najčešće virusne, kaže dr Arnold, i pedijatri bi morali temeljno da pregledaju dete da bi doneli odluku o primeni antibiotika.

Lajmska bolest

Ako analiza krvi potvrdi prisustvo bakterija izazivača lajmske bolesti, dete će dobiti terapiju antibioticima od dve do četiri nedelje dugu. Rano lečenje je ključno zbog sprečavanja komplikacija na zglobovima, srcu i nervima. Ako dete pokazuje znake umora, ima problema sa razmišlanjem i govorom, žali se na glavobolje i mučnine, odmah ga prekontrolišite na ove bakterije, bez obzira na to da li se pojavio osip oko uboda krpelja.

Opšta uputstva

Ako su vašem detetu prepisani antibiotici zbog bakterijske infekcije, vodite računa da ih uzima tačno kako je pedijatar preporučio. Prekidanje terapije ili preskakanje doze zbog toga što dete boli stomak može dati štetnim bakterijama vremena da se razmnože, pa će se infekcija povratiti. Imajte na umu da će prvo biti zbrisane najslabije bakterije, dok će one otporne duže izdržati.

Ako niste sigurni zašto je lekar detetu prepisao antibiotik, pitajte. Proverite da li je to antibiotik širokog spektra (kao što je amoksicilin) i postavite pitanje da li bi antibiotik sa užim spektrom delovanja, poput nekih tipova penicilina, bio jednako efikasan? Antibiotici širokog spektra povećavaju rizik od nastanka otpornih bakterija, jer ubijaju dobre bakterije u crevima, baš one koje opasnim vrstama ne daju da preovladaju.