Euforija (uoči) prvog rođendana

Većina roditelja od proslave prvog dečjeg rođendana pravi „narodno veselje“, ne vodeći računa o željama svog mališana već o potrebama prijatelja i rodbine. Ako ne želite da napravite ovakvu grešku, već da ga proslavite mirno i bez „frke“, pročitajte tekst koji sledi…

Odlučili ste da prvi rođendan svog mezimčeta proslavite tako da se „rođendanska žurka“ dugo pamti u vašoj ulici? Pre nego što se upustite u organizaciju velikog događaja i ispisivanje pozivnica, razmislite malo i najiskrenije odgovorite na sledeće pitanje: „Kome je ovaj dan važniji, vama ili malom slavljeniku?“ Od toga kako ćete odgovoriti, zavisi i to da li će proslava prvog rođendana za vaše dete biti trauma ili lep događaj. Namerno nismo rekli „uspomena“ već „događaj“ jer deca tog uzrasta „nemaju vremena“ da pamte događaje iz prošlosti – za njih je bitno i stvarno samo ono što se dešava „ovde i sada“.

Jednogodišnjaci ne pamte, već osećaju
Kakvu god proslavu da pripremite i kakav god poklon da kupite detetu, stalno imajte na umu da je ono samo beba koja će se uplašiti svega što nije deo njene svakodnevice. Ako u kuću tog dana pozovete mnogo ljudi (od kojih je većina njih detetu nepoznata), nemojte da očekujete da će ono trčati svakom od njih u zagrljaj i obradovati se poklonu koji je dobilo. Naprotiv, očekujte čak da će se uplašiti nepoznatih lica i možda rasplakati. Deca u ovom uzrastu ne pamte na način na koji mi to činimo. Ona događaje više osećaju i doživljavaju na svoj način, nego što ih pamte. Zapravo, pamćenje im je selektivno, i upravo zbog toga nisu u stanju da opišu neke događaje iako su se dogodili u bliskoj prošlosti. Zaboravili su ih jer su u ovom uzrastu deca stalno pod uticajem različitih sadržaja, novih iskustava, koje moraju nekako da asimiliju, prerade, razumeju ili prihvate na odgovarajući način. Zbog toga, nemojte od svog mališana da očekujete da se seti „tetke iz Niša“ ili „strine iz Aranđelovca“.

Za dete je to dan kao i svaki drugi
Prvi rođendan jeste poseban dan samo za odrasle, dok je za dete to dan „kao i svaki drugi“. Ono ne shvata čemu služi torta niti razume zašto ne sme da puzi u novoj, slavljeničkoj odeći. Takođe, ono nije krivo zato što je mama „pala na nos“ pripremajući razna jela i đakonije, niti zbog toga što je tata „sto puta“ morao da ide u nabavku. Naravno, nimalo nije krivo ni zbog toga što su mama i tata za proslavu potrošili „brdo“ novca! Kada bi umelo lepo i razgovetno da iskaže svoja osećanja, dete staro godinu dana najverovatnije bi vam reklo sledeće: „Srećniji sam bio juče dok smo bili u parku, nego danas među svim ovim ljudima, u ovoj gunguli.“

Izbegnite zamku!
Da ne biste upali u zamku zvanu „euforija prvog rođendana“, prvo morate da prihvatite činjenicu da vaše dete nije svesno da je napunilo godinu dana, te neće pokazati oduševljenje zbog ogromnog truda koji ste uložili da biste organizovali proslavu „za pamćenje“. Međutim, prvi se rođendan mora proslaviti jer ćete se u suprotnom zameriti tetama, strinama, bakama i dekama. Ako već ne možete da izbegnete neizbežno, a vi se potrudite da čitavu stvar svedete na najrazumniju moguću meru.

Prisustvo druge dece
Ako pozovete sve svoje prijatelje sa malom decom, rizikujete da od proslave napravite „plač paradu“. Zašto? Zato što deca mlađa od dve godine ne umeju da uspostave međusobni kontakt, već traže isključivo pažnju svojih roditelja. Pošto će roditelji biti okupirani razgovorom sa gostima, deci neće preostati ništa drugo nego da – briznu u plač. Zbog toga je mnogo pametnije da na slavlje pozovete samo užu rodbinu i najbliskije prijatelje koji nemaju decu. Naravno, ovo pravilo važi samo kada je reč o detetovom prvom rođendanu – naredne godine situacija će biti sasvim drugačija.

Prostorija za proslavu
Ako niste poslušali naš prvi savet, pa ste pozvali gomilu prijatelja s malom i velikom decom, nije potrebno da zakupite prostor u rođendaonici, tamo bi se sjajno zabavila samo starija deca. Ali, vama ne treba glavni cilj da bude da se dobro oseća „ovaj ili onaj“ gost. To je veliki dan vašeg deteta! A ono će se, ukoliko se nađe u okićenom prostoru, sa puno različitog osvetljenja i mnogo buke,# verovatno samo uznemiriti ili uplašiti. Razmislite i sami. Za njega je to sasvim nov, nepoznat prostor sa mnogo ljudi. Da ste vi na njegovom mestu, kako biste se osećali? Sasvim je dovoljno da prvi rođendan proslavite u svom stanu, sa ljudima koje dete dobro poznaje i među stvarima koje viđa svakog dana.

Pokloni za jednogodišnjaka
Za prvi rođendan ne možete da pitate dete šta želi za poklon jer ono to ne ume da iskaže. Zato, recite gostima da mu kupe ono što vi mislite da mu je potrebno. Iako će vaš izbor najverovatnije biti odeća, ne zaboravite na to da se i deca u ovom uzrastu raduju igračkama. Naravno, mora da se vodi računa o tome da one budu prilagođene detetovom uzrastu. Videla sam svojim očima da je jedna baka, želeći da se istakne pred drugima, jednogodišnjem detetu kupila skupoceni „Lego“ dvorac od čak 60.000 delova, pa je roditeljima bilo potrebno puna tri dana da ga sastave. Naravno, taj je dvorac naredne četiri godine stajao na vrhu ormana i čekao da dete dovoljno poraste da bi moglo da se igra njime.
Ako neko od gostiju želi da pokloni detetu nešto po čemu će ono kasnije „pamtiti“ svoj prvi rođendan, onda neka to bude igračka koju će moći da koristi u narednih šest meseci (konjić za ljuljanje, muzička kutija, bicikl na četiri točka i sl.)
Kako dete bude raslo, tako će „rasti“ i njegove želje kada je o poklonu reč, pa će biti u stanju samo da kaže šta želi. E, tada dolazi vreme kada rođaci i prijatelji mogu da se „istaknu“.

Krštenje u „miksu“ sa rođendanom
Većina roditelja praktikuje da istoga dana kada slave detetov prvi rođendan organizuju i svečanost njegovog krštenja. Oni se, pritom, rukovode logikom da je jeftinije i lakše pregurati obe svečanosti u jednom danu nego organizovati dve zasebne. Međutim, iako deca u ovom uzrastu ne pamte događaje, prenatrpan raspored dešavanja, gužva, neuobičajena atmosfera i opšte uzbuđenje (koje se, podrazumeva se, prenosi i na dete) na njega mogu da utiču i veoma negativno. Upamtite da ne postoji pravilo koje nalaže da se dete mora krstiti na prvi rođendan. Pametnije je da ova dva događaja razdvojite, ako treba i nekoliko meseci, pa da ih proslavite zasebno.

Ne zaboravite na uspomene
Prvi rođendan je važniji roditeljima nego detetu, ali to ne znači da ne treba da ga proslavite. Svedite sve na razumnu meru i ne zaboravite da napravite mnoštvo fotografija (ili, ako ste u mogućnosti, snimajte proslavu kamerom). Sve to će vam kasnije poslužiti, ne samo kao draga uspomena, već i mogućnost da i nakon mnogo godina pokažete detetu koliko ga volite. Gledajući ih zajedno, moći ćete da mu ispričate ko je sve bio prisutan, koliko ste bili radosni tog dana…
Uspomene možete sačuvati na još nekoliko načina:
– Sačuvajte dnevne novine sa datumom prvog rođendana vašeg mališana (naravno, možete da čuvate i one na dan svakog narednog detetovog rođendana). Vi to ne činite zato da biste zadovoljili detetovu „glad za istorijskim događajima“, već da biste mu pokazali da je njegov rođendan podjednako važan kao i najvažniji događaj iz dnevne štampe.
– Snimite na kasetofon detetov glas! Iako ono u tom uzrastu još uvek ne ume da govori, snimite ono što ume: gugutanje, plač, smeh, radovanje, negodovanje…
– Napravite otisak detetove šake i stopala na papiru. Jednostavno, namažite mu šaku i stopalo temperom i otisnite ih na papir. Zatim, dragoceni papir ubacite u dečju radosnicu, u svoj dnevnik ili ga uramite i okačite o zid.

Umesto epiloga
Imajući u vidu sve ovo, nameće se sledeći zaključak: prvi rođendan deteta može da se obeleži na lep i, za njega, prihvatljiv način, bez preterivanja i nepotrebnih detalja. Neka to bude dan kada ćete sa ponosom moći da kažete kako je vaše dete za vas najdragocenije i da ćete i dalje činiti sve što je u vašoj moći da ono bude srećno i zadovoljno. Važno je da i ono, iako je još uvek malo, tog dana bude srećno i nasmejano. Ukoliko od njegovog rođendana budete napravili „narodno veselje s pucnjavom“, pokazaćete da vam je tada više bilo stalo do gostiju nego do njega samog. A to nije poruka koju želite da mu ostavite za budućnost, zar ne?
Ono što takođe treba naglasiti jeste i to da će uspomena na ovaj događaj igrati veliku ulogu u vašem životu kada dete bude poraslo. Jednog dana, kada vam vaš tinejdžer nabusito odbrusi, otvorite album sa fotografijama i „prokrstarite“ uspomenama. Dodirnite malo stopalo uokvireno na zidu i prisetite se svega što vas je pratilo na putu njegovog odrastanja. Ako tada s ponosom ustanovite da ni u čemu niste pogrešili i da ste, od tog čuvenog prvog rođendana, uvek bili uz svoje dete – možete mirno da spavate. Ukoliko ste, pak, tada shvatili da je trebalo malo više da se posvetite njemu, a malo manje nekim drugim ljudima, i da vam je vreme „procurilo“ kroz prste, setite se ovog teksta i proslave prvog rođendana… Možda ste baš tog dana napravili početnu grešku.

V. Vujasinović