Istraživanja su pokazala da većina blizanaca progovori kasnije od svojih vršnjaka, naročito ako su mališani rođeni preveremeno ili su imali nisku porođajnu težinu. Osim toga, roditelji blizanaca imaju manje vremena da se posvete svakom od njih pojedinačno, tj. manje pričaju sa njima nego da imaju samo jednu bebu, pa i to može biti razlog nešto slabijeg razvoja govora. Međutim, to ne mora da bude pravilo za sve bebe rođene u paru.
Foto: Gulliver/Thinkstock
Govor blizanaca uglavnom je manje razumljiv i tečan od govora jedinca. Blizanci ponekad mogu da zaostaju u razvoju govora od svojih vršnjaka i do dve godine, iako su intelektualno na istom nivou. Tako pojedini petogodišnji blizanci neke glasove izgovaraju kao da imaju tri godine, a osmogodišnjaci grade rečenicu kao da su šestogodišnjaci. Te razlike bi trebalo potpuno da nestanu oko desete godine života. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog taj što roditelji ne razvijaju dijalog sa svakim detetom pojedinačno, već im se obraćaju kao celini. Osim toga, blizanci se često međusobno takmiče za pažnju odraslih, žele što više da kažu, pa pričaju brže i nespretnije.
Oko 40 % blizanaca u drugoj godini života, u periodu kada deca inače počinju da govore, razvijaju svoj jezik koji samo oni razumeju. U nauci je ovaj fenomen poznat kao „jezik blizanaca“, a stručno se naziva idioglosija, kriptofazija ili autonomni govor. Blizanci izgovaraju reči neispravno, pa čak i izmišljaju nove, a pritom se međusobno odlično razumeju. To je kasnije često razlog njihovih slabijih govornih sposobnosti, iako oni bez problema razumeju govor drugih. Blizanci sami od sebe prestaju da pričaju svojim jezikom u trećoj godini. Ako nastave i dalje da se sporazumevaju samo na taj način i tako izoluju od okruženja, posavetujte se sa logopedom.