Šta deca nasleđuju od svojih roditelja?

Čim se dete rodi, roditelji se odmah pitaju na koga ono liči. Da li je nasledilo boju majčinih očiju ili oblik tatinog nosa? Međutim, treba znati da potomstvo od roditelja nasleđuje i neke poremećaje. Evo o čemu je reč…

Foto: Gulliver/Thinkstock

Genetsko nasledstvo dobijamo od oba roditelja – pola od majke, a pola od oca. U spiralnom molekulu koji nazivamo DNK (dezoksiribonukleinska kiselina) „zapisane“ su sve informacije potrebne organizmu da bi preživeo i prilagodio se okolini. Ali, naši roditelji nam putem svog DNK mogu preneti i niz pogrešnih informacija, odnosno nedostatke svojih gena. To ne znači da će vaše dete, na primer, zasigurno nositi naočare ako ste vi kratkovidi, već samo da za to postoji verovatnoća.

Zdrav život – najbolja prevencija

Nepravilna ishrana i nedovoljno fizičkih aktivnosti često pospešuju ili ubrzavaju pojavu bolesti. Veoma je važno da pedijatru odmah kažete da li se u porodici ponavlja ista tegoba, jer je u tom slučaju prevencija najbitnija.
– GENETSKE BOLESTI: Javljaju se kao posledica promena na genima. Mogu biti monogenetske, izazvane promenom samo jednog gena, hromozomske, izazvane promenama u određenom broju gena i strukturi hromozoma, te multifaktorne, kad je u pitanju više gena i kad zavise od uticaja spoljašnjih faktora. Nisu sve bolesti nasledne: „greška“ u genima može da se dogodi i tokom trudnoće, kao na primer u slučaju Daunovog sindroma.
– NASLEDNE BOLESTI: Uzrokovane su genetskim promenama koje se prenose s roditelja na decu. U brojnim slučajevima, da bi se manifestovale, gen koji izaziva bolest moraju imati oba roditelja (hemofilija, daltonizam, distrofija mišića…).
– PORODIČNE BOLESTI: Javljaju se kod više osoba u istoj porodici, ali kod njih još nije otkriven odgovoran gen. U ovom slučaju postoji verovatnoća da će se ista bolest pojaviti i kod dece.

Kliknite dalje za nastavak teksta —>