Kada govor postane problem… Zašto dete muca?

Danas je Međunarodni dan svesti o mucanju. Oko pet odsto dece susreće se sa ovim izazovom u razvoju govora, a problem se javlja čak četiri puta češće kod muške populacije. Mucanje može da bude samo faza u razvoju govora, ali kako to prepoznati i koga poslušati da bi vaš mališan prestao da „pri, pri… priča“ i počeo da „priča“?

Foto: Gulliver/Thinkstock

Zašto dete muca

Svaki roditelj trebalo bi da zna je mucanje, pre svega, poremećaj u govoru. Prema nekadašnjim teorijama, ono se tretiralo kao isključivo psihološki problem.

Međutim, mucanje koje je nastalo usled stresa, kao posledica rođenja mlađeg deteta u porodici, jeste psihološke prirode, ali svaka druga vrsta mucanja smatra se isključivo poremećajem govora.

Može da bude nasledno, uopšte nije retkost da dete u čijoj je familiji već postojala osoba sa istim problemom i samo počne da muca.

Mitovi o mucanju koji vode poreklo iz narodnih verovanja, a temelje se na sujeverju, konačno su raskrinkani naučnim istraživanjima. S obzirom na to da živimo u 21. veku, trebalo bi da iskoristimo sve njegove prednosti. Dakle, zaboravite dobronamerne savete svojih prijatelja i obratite se pedijatru koji će vas sigurno odmah uputiti logopedu, koji će sa detetom raditi po programu prilagođenom njegovom uzrastu.

Kako se manifestuje problem

Mucanje je poremećaj govora koji onemogućava da reči „klize“. četiri puta češće se javlja kod dečaka nego kod devojčica, a postoji više oblika ovog poremećaja:

– odugovlačenje u govoru (na primer „Vraaaati mi to!“)
– blokada kada dete pravi pauzu usred reči (na primer „Vra…ti mi to!“)
– ponavljanje (na primer „Vvvvvrati mi to!)

Odugovlačenje u govoru nije prisutno kod sve dece koja mucaju. Kada se javi – prepoznaje se po produženom samoglasniku ili suglasniku u nekom delu izgovorene reči. Pri blokadama dete čak ume i da otvori usta, u nameri da izgovori određenu reč, ali se njegov govorni mehanizam blokira.

Ponavljanje može biti u vidu samoglasnika, suglasnika, slogova, reči ili čitavih fraza. Veoma je važno znati da dete koje muca ne mora da zamuckuje svakodnevno i u svim situacijama. Ono obično ima svoje „dobre“ i „loše“ dane – nekada govori sasvim tečno i čisto, a nekada konstantno muca. Ne bi trebalo praviti grešku i na osnovu „dobrih“ dana zaključiti da problem nestaje sam od sebe.

Deca i sama postaju svesna činjenice da nešto tu nije u redu, te da ona ne pričaju kao ostala deca i odrasli. Neki mališani su skloni da sami pokušaju da reše problem tako što odbijaju da govore ili izbegavaju da pričaju van kuće. Druga deca su sklona tome da se naljute čim primete da nisu uspela da izgovore nešto kako treba.

Kao i kod bilo koje bolesti, i za mucanje je veoma važno blagovremeno otkriti problem i obratiti se stručnjaku. Iako se mucanje javlja najčešće po navršenoj drugoj ili trećoj godini života, u našoj zemlji praksa je da se terapija započne tek nakon navršenja pete godine.

Autor: Life Content, M.K.