Kako i na koji način stvoriti radne navike kod mališana?

Kućni poslovi su važan deo razvoja dece jer kroz njih oni uče da brinu o sebi. Pogledajte savete psihoterapeuta i saznajte koje poslove bi mališani mogli da obavljaju već od treće godine.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Koliko puta ste, nemajući strpljenja, umesto deteta raspremili njegove igračke, složili garderobu, namestili krevet, postavili doručak. Ako mislite da ste mu time pomogli, grdno se varate.

Prema rečima psihoterapeuta Svetlanke Knežević, kućni poslovi su važan deo razvoja deteta jer kroz njih dete uči da brine o sebi, dobija osećaj odgovornosti i brže shvata značenje reči obaveza.

“Čim dete prohoda, treba ga učiti da sklanja svoju odeću i obuću, da pere zube i slaže igračke. Kako odrasta, tako treba uvoditi sve više obaveza i pritom ga hvaliti sve dok ta radnja ne postane automatska, a zatim treba uvesti sledeću”, kaže psihoterapeut.

Ona predlaže da detetu uvek prvo pokažete kako bi posao trebalo da bude obavljen i da odvojite malo vremena da vežbate s njim.

“Kako bi se lakše snalazilo, možete mu na zid zalepiti podsetnik sa objašnjenjem zadataka. Rad ne sme da se predstavi kao muka i obaveza, već kao sastavni deo života”, ističe psihoterapeut.

Ako vaš mališan učestvuje u kućnim poslovima, daleko će lakše kasnije savladati i školske obaveze, a osećaće se i kao koristan član porodice. Zato radne navike treba stvarati od najranijeg detinjstva, a s poslovima u kući dete treba da nastavi i kada pođe u školu.

Naročito je potrebno decu navikavati da sama rade domaće zadatke. Mnogi roditelji prave grešku petljajući se previše u dečje školske obaveze i pomažući im više nego što je potrebno. Na taj način sprečavaju dete da stvori radne navike i od njega prave nesamostalnu osobu.

3. godine
Trogodišnjak bi trebalo da bude u stanju da se sam obuče i skine, ali i da vam pomogne u
nekim lakšim kućnim poslovima poput skupljanja igračaka.

4. godine
Dete se samostalno priprema za spavanje, pere zube uz vaš nadzor, a počinje i da se kupa samo, naravno uz neizostavnu pomoć roditelja.

5. godina
Dete može samo sebi da postavi sto i nakon doručka da ga raskloni.

6. godina
Koristi kompletan pribor za hranjenje, pa čak pravi sebi sendvič. U stanju je da očisti svoje cipele i da ode samo u komšiluk.

7. godina
Sređuje svoju sobu, briše prašinu sa stola, slaže odeću, namešta krevet. Može da baci smeće i da ode do prodavnice.