Poštujte ova tri pravila i nećete imati razmaženo dete

Foto: Gulliver/Thinkstock

Ako želite da imate dobro vaspitano dete, morate uspostaviti neka osnovna pravila. Svako od nas određuje kako će odgajati dete, no to nekima polazi za rukom bolje, a nekima slabije…

Budite dosledni

Uvek, ali uvek budite dosledni. Deca će testirati svoje granice. Važno je da se i vi držite vlastitih pravila. Recite ne kada je to potrebno i budite u tome dosledni jer detetu neće biti jasno zašto jedan dan sme nešto, dok drugi dan to isto ne sme. Pravila uvek moraju biti ista bez izuzetaka i bez popuštanja na molbe deteta. Nemojte se sažaljevati nad detetom jer ono samo nešto želi, bila to čokolada ili nešto sasvim drugo. Kada jednom popustite, pokazaćete detetu da postoji način da to dobije te će istu tehniku koristiti svaki put kad bude htelo nešto dobiti ili postići da bude po njegovom. Svaki sledeći put kada kažete „ne“, dete neće prestati dok ponovno ne popustite. Ostanite dosledni im pokazati da mislite to što i kažete te da ni vi ni oni nisu iznad pravila. Ako ne ostavite prostora za tumačenje, izbeći ćete kasniju raspravu. Ponekad nećete biti sigurni da li nešto dopustiti ili ne, tada zatražite od deteta da vam objasni zašto je to dobra ideja. Na temelju detetovog odgovora možete odlučiti što vam je činiti.

Dete treba da ima obaveze i zadatke u kući

Davanjem detetu nekih jednostavnih zadataka, prilagođenih njegovom uzrastu, pomaže u sticanju osećaja odgovornosti. Uključite dete u ono što sami radite umesto da mu date zadatke koje će samo raditi. Kao što je pospremanje igračaka, ili vam pomaže očistiti nered koji je napravilo. Pohvalite dete kada dobro obavi zadatak. Verovatno će vam nakon toga hteti pomagati i u nekim drugim kućnim poslovima.

Dete treba da oseti „razočaranje“

Štiteći svoje dete od svih životnih „udaraca“ pravite detetu „medveđu uslugu“. Popustljivošću ne činite nikakvu uslugu detetu, naravno, pričamo o situacijama koje su, na primer, za detetov uzrast. Nijedan roditelj ne voli kada mu dete plače ili kada je uzrujano ali u realnom životu razočaranja su neizbežna. Na primer, ako ste u prodavnici i dete plače jer mu niste kupili neku igračku, mora naučiti da ne može dobiti uvek ono što želi. Time će naučiti kontrolisati svoje ponašanje i osećaje. Dok uči kako prihvatiti razočaranje, dete ujedno razvija sposobnost u kasnijem životu suočiti se s emocionalnim stresovima.