Prenosimo vam ispovest jedne majke koja se prevremeno porodila

Juče su širom sveta rođeni pre vremena proslavili Međunarodni dan prevremeno rođene dece. Sva neonatološka odeljenja bila su ukrašena malim čarapicama okačenim na žicu. Novi Sad je pre dve večeri sa Petrovaradina i mosta sijao ljubičasto da pokaže da je pobeda života ljubičasta pobeda svetla inkubatora. 

Foto: Gulliver/Thinkstock

Mame prevremeno rođenih juče su nosile nešto ljubičasto, abažure na lampama neko je prekrio papirom ili maramom u ovoj boji. Ljubičasti borci juče su proslavili svoj praznik i ljubičanstveno su zahvalni svima koji su pomogli njihove pobede. Umesto čašom, rođeni pre vremena nazdravljaju svojom prvom čarapicom, da pokažu celom svetu koliko su maleni bili…

Priču jedne majke koja je rodila sina pre vremena vam prenosimo u nastavku…

– Kada se porodite pre vremena i donesete nejako malo biće na ovaj svet, srce vam se stegne, usta se osuše, uši zuje a u oku vas dugo, jako dugo nakon toga grebe gorka i slana suza koju ne možete da oterate. Onaj ko je kroz ovo prošao, razumeo je svaku reč i svako slovo prethodne rečenice seklo je stare ili nove zarasle ili nezarasle rane.

Izašla sam iz porodilišta sa praznim rukama. Potpuno praznim. Srce mi se pocepalo, grudi su me bolele, jedva sam stajala na nogama, ali sam držeći se čvrsto za supruga krenula put Instituta za neonatologiju gde je beba odmah nakon porođaja prebačena. Tamo sam doživela još veći šok kada sam videla providno malo biće sa slikom krvnih sudova ispod potpuno providne kože, zatvorenim očima, usnulog, a umesto njega disao je aparat.

Dani su bili večnost, milimetri su bili metri, noć je bila dan, a dan, on nije ni postojao. Samo me je nevidljiva nada na kraju tunela držala labavo sa ove strane razuma. Nizale su se dijagnoze, prethodna se i zaboravljala, jer je svaka sledeća bila ozbiljnija. Za 72 dana u bolnici moj mali Ognjen preležao je tri upale pluća, hemoragiju drugog stepena, perivertikularnu leukomalaciju, tešku infekciju koja je pretila da bude sepsa, otvoren duktus, anemiju i tri transfuzije, hipotoniju, apnee, neonatalne konvulzije.

Danas znam da je ljubičasto boja kojoj se divim. Da sam se hrabrosti učila od Ogija i u jedno hvala svim belim mantilima koji su brinuli o mojoj mrvici ne može sve stati. O Ognjenu je brinuo tim lekara i medicinskih sestara. Prvo su ga pomazile sestre sa 5. odeljenja. Mnogo pre mene. Prvo su ga okupale sestre sa 3. odeljenja. Mnogo pre mene. One su ga hranile, one su pazile gde bodu kanile, one su mene tešile da će ožiljci sa glavice nestati, a da ako bude više uboda na rukama i nogama, tu neće ostati tragovi. Ja sam svoje dete gledala kroz okupaciju inkubatora, samo sam ruku mogla da proturim kroz otvor i nemo, potpuno nemo da stojim ispred inkubatora.

Prvi put uzela sam ga u naručje 39 dana posle porođaja.

Prvi put sam mogla tada da ga prepovijem, primaknem na grudi, držim u rukama, ljuljuškam u naručju. Nakon 72 dana Ognjen je pušten kući. Ni slutila nisam da sa borba nastavlja i da ćemo se sa posledicama rođenja pre vremena boriti i danas, dve ipo godine kasnije. Ognjenu je zbog prevremenog porođaja motorički sistem bio ugrožen. Sa nepunih šest meseci i svega 4,5 kg, uključen je u program stimulacije motornog razvoja. Ode radosti su se pevale kada je propuzao, himnu smo smislili kada se vertikalizovao, a korake smo čekali punih 26 meseci. Profesionalnom oku fizijatra koji ga prati ništa ne promakne, pa ni subklonus u najavi, ni hipertonus u karlici odmah nakon prohodavanja, ni uspeh samostalnog čučnja, ali ni precizne i zadivljujuće fine motorike kojom je Ognjen obdaren.

Snagu i inspiraciju crpimo u grupi Udruženja roditelja prevremeno rođene dece “Mali div”. Kao što je Ognjenova priča nekome inspiracija, neke druge ljubičaste priče inspirišu nas. Pobede malih boraca, Malih divova su strpljive. Ponekad je potrebno dugo čekanje na njih. Za nekoga su male, ali za nas iz ljubičaste familije one su velike, sjajne, blistave i moćne. Često se dešava da u Malom Divu roditelji dobiju podršku, utehu ili savet koji ne dobiju od porodice i prijatelja. Nije ništa zlonamerno, reč je o neznjanju, pa iz njega često prozilazi i nerazumevanje naših problema.

Udruženje roditelja prevremeno rođene dece Srbije “Mali Div”, jedino je nacionalno udruženje u našoj zemlji koje pruža podršku roditeljima prevremeno rođenih mališana. Kako bi pomoglo prevremeno rođenoj deci i njihovim roditeljima, ovo udruženje, od svog postanka, svake godine, realizuje projekat “Mali hrabri džokej” koji je omogućio besplatnu hipoterapiju za “male divove” sa cerebralnom paralizom, kao deo naučne studije o učincima ovog vida terapije.

Kako bi pomoglo prevremeno rođenoj deci i njihovim roditeljima, ovo udruženje je u svakodnevnoj komunikaciji sa stotinama roditelja prevremeno rođene dece. Razmenom iskustava i razmevanjem njihovih osećanja, koje često ne mogu naći u svom bliskom okruženju, roditelji prevremeno rođene dece jedni drugima osnažuju osećaj sigurnosti i veru u dobar ishod lečenja njihove bebe. Jer, dobro je znati da na ovom teškom putu niste sami!