Manekenka Bojana Barović karijeru u svetu mode započela je kao četrnaestogodišnjakinja, a nakon skoro dve decenije rada, slovi za uspešnu ženu, kako na poslovnom tako i na privatnom planu. Predstojećeg leta ostvariće se u najlepšoj ulozi svake žene – postaće majka. Tridesetdvogodišnja Novosađanka i njen izabranik, pop pevač Nikola Rokvić, s kojim je u vezi već pet godina očekuju prinovu.
Foto: Privatna Arhiva
Za portal NSHronika.rs, Bojana je otvoreno govorila o početku svoje karijere, poteškoćama na koje je nailazila, koliko joj je učešće u rijaliti takmičenju “Survivor” promenilo pogled na život, kao i sećanjima na rodni grad.
Bilo ti je 14 godina kada si ušla u svet manekenstva, koliko si u tom trenutku bila spremna na jedan sasvim novi život, odvajanje od porodice i kakva su bila tvoja očekivanja?
Bio je to jedan zaista uzbudljiv deo mog života i verovatno neko ubrzano odrastanje u isto vreme. Očekivanja nisu bila prevelika već su nekako sama putovanja koja su usledila godinama kasnije bila dovoljna da se ja kao dete iz ne tako velikog grada oduševim i fasciniram svetskim metropolama. Ne mogu da kažem da sam bila spremna na sve to, ali moj avanturistički duh bacao je senku na neki potencijalni strah od svega toga. Što se tiče odvajanja od porodice, to je uvek bilo teško, a čini mi se da je što sam starija to sve teže.
Ko ti je bio najveća podrška i kako si uspevala da uskladiš posao i školovanje?
Porodica mi je oduvek bila podrška, kako tada tako i danas. Inače, sigurna sam da ne bih uspela da se izborim sa svim teškoćama koje je mi je nekada život nameštao.
Sa kakvim poteškoćama si se suočavala?
Na pitanje poteškoća mogu reći da je sam odlazak u mladosti na bilo koje putovanje, iako privlačno, veliki stres. Iako svi često pričaju o lepim stranama putovanja, upoznavanja kultura i širenja vidika, što je naravno najlepši deo svega, malo ko govori o tome kako je kada si usamljen ili bolestan, a nemaš nikog pored sebe! Kada si u finansijskim problemima daleko od kuće… Bile su to moje najveće poteškoće, ali priznajem da sam imala sreće u životu i iz svake nedaće brzo isplivala… One koji veruju, sila univerzuma čuva i verovatno sam i ja tako prolazila, te sam imala, da kažem, sreću da se nikada ozbiljnije ne razbolim dok sam bila daleko od kuće ili da imam neki veći problem. Takođe, smatram da je psiha u ovim situacijama od velikog značaja, tako da jedino ko je dovoljno snažan da se izbori sa ovakvim i sličnim nedaćama, može da razmišlja o manekenstvu ili nekom sličnom poslu koji uključuje putovanja i razdvojenost od najbližih. Uopšte, vrstu sigurnosti koju dom pruža…
Ostatak intervjua možete pročitati OVDE.