Bojana Rajić: Tokom trudnoće mogla sam spavati po 20 sati dnevno!

Razgovarala: Eva Čubrović

Iako je karijeru izgradila na modnim pistama, Bojana Rajić ne bi bila srećna kada bi sin Lav krenuo njenim stopama. Birajući između Ciriha i Beograda, odlučila je da se porodi u porodilištu ”Narodni front” i kaže da nije pogrešila.

Sa koliko godina ste ostali u drugom stanju?

Sa 30. Nisam sigurna da postoje ”prave” godine za bebu, ali iz iskustva tvrdim da svaka žena postane spremna onog trenutka kad dete dođe na svet. Naprosto nema izbora i sve nekako ide svojim tokom.

Šta vam je tokom trudnoće zadavalo najviše muke?

Prvih meseci to je bila pospanost. Jednom prilikom sam zaspala u restoranu posle ručka. Samo sam se naslonila i zadremala. Mogla sam 20 sati dnevno spavati. Lepota trudnoće, između ostalog, jeste i u tome što mnoge stvari možete raditi bez griže savesti. Pred kraj sam imala trudnički išijas. To me je već jako namučilo. U tom periodu sam se nalazila u Švajcarskoj i na moje pitanje šta da radim i kako mogu da mi pomognu, odgovorili su mi: ”Čekaj da prođe”.

Da li ste vodili računa o ishrani?

Apetit trudnice nema granice. Ako nisam spavala, onda sam jela. I tako u krug. Jela sam sve, i ono što nikad ranije nisam, ničemu nisam mogla da odolim. S obzirom na to da nisam sklona gojenju, na kraju trudnoće imala sam svega devet kilograma viška. Brzo sam izgubila četiri kilograma koji su mi ostali posle porođaja, a zatim sam još smršala i do danas nisam uspela da povratim kilažu. Generalno, ceo život kuburim sa manjkom kilograma.

Da li ste želeli unapred da saznate bebin pol?

Jesam. Suviše sam bila radoznala i nisam mogla čekai devet meseci. Žarko sam želela dečaka i bila sam van sebe od sreće kad mi je lekar saopštio bebin pol.

Iako ste mogli da se porodite i u inostranstvu, izabrali ste beogradsko porodilište ”Narodni front”. Šta je presudilo da donesete takvu odluku?

Kao švajcarski osiguranik mogla sam se poroditi u Cirihu, gde uslovi jesu neuporedivo bolji, ali mi se nije išlo od kuće. Vodila sam se mišlju da ako je moja prabaka mogla da se porodi u senu i rodi zdravu i pravu decu, pa mogu valjda i ja u bolnici ”Narodni front”.

Kakva iskustva nosite iz porođajne sale?

Porodila sam se prirodnim putem uz epiduralnu anesteziju. Doktor Dušan Papić, koji mi je od prvog dana vodio trudnoću, nije video razlog za porođaj putem carskog reza, a ni meni se ta ideja nije preterano dopadala. Porođaj je bio brz, lak i ponovo bih se odlučila da se porodim na isti način.

Kako ste se osećali kada ste prvi put uzeli sina u naručje?

Neopisiv je to osećaj sreće i zadovoljstva. Ne može se uporediti ni sa čim. Ali u drugi mah sam pomislila: ”bože pomozi koliko je ružan…” (smeh) Sva sreća pa to nije potrajalo, te Lav izrasta u prelepog malog dečaka.

Kako su izgledale prve nedelje po njegovom rođenju?

Jeste malo konfuzno prvih dana. Plašila sam se kad bih ga kupala da mi ne isklizne iz ruke ili da ga ne povredim. Bio je tako sićušan. Ipak, brzo se sve nauči i sve te obaveze oko bebe postaju rutina. Prvih nedelja je bilo najlakše. Samo je jeo i spavao i sećam se da sam pomislila kako je lako odgajati bebu. A onda su krenuli grčevi, pa kasnije zubići, nesanica…

Kada ste počeli da uvodite kašice i da li ste ih sami pripremali ili ste kupovali gotove?

Ne sećam se više tačno, ali otprilike oko 7-8 meseca. Isprva je to bila isključivo domaća hrana. Iskusnije mame su me savetovale da mu s vremena na vreme dajem i kupovne kašice, da se navikne i na njih, kako bih mogla, u slučaju da ogladni dok smo napolju, da mu ih kupim u prodavnici.

Šta dečaku od nepune tri godine zaokuplja pažnju?

Nažalost to su uglavnom stvari koje ne sme da radi: da se vrti oko šporeta dok kuvam i ”pomaže” mi, da majstoriše po kući, da crta po zidovima… Igraonica mu je sve manje zanimljiva, ali zato sada bijemo bitku oko crtaća. Postavila sam pravilo da može da ih gleda do sat vremena dnevno, a on bi mogao i po tri sata da ne trepne. Nekad poslušno odloži tablet kad mu se kaže, ali neretko dolazi i do suza i histerije. Tu treba ostati neumoljiv.

Kažu da dečaci u tom uzrastu nisu preterano pričljivi. Da li je to slučaj i sa Lavom?

Kao i većina dečaka bio je jako lenj na jeziku sve do svoje druge godine, a onda je polako počeo da širi fond reči. Ako želite da vam dete progovori brzinom svetlosti, samo ga upišite u vrtić. Lav je posle dva meseca počeo da priča kao pravi mali čovek.

Nedavno ste se razveli od njegovog oca. Kako objasniti detetu da mama i tata ne žive zajedno?
Na sreću, detetu od dve i po godine još uvek nema potrebe ni smisla objašnjavati bilo šta, jer on to ne razume. Ali, svesna sam da će doći i taj trenutak kada će imati pregršt pitanja na tu temu. Nisam sigurna koliko bih sada bila spremna za to.

Foto: Life Content, Instagram