Devojačko ili muževljevo prezime: Šta žene u Srbiji radije biraju?

Prilikom ulaska u brak mnoge žene se suočavaju sa večitom dilemom – zadržati svoje ili uzeti muževljevo prezime. Saznajte u kojim zemljama devojačko prezime ne sme da se menja.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Odluka o braku nosi sa sobom važne promene. Kad vas matičar pita kako želite da se prezivate nakon venčanja, u našoj zemlji imate tri mogućnosti, da uzmete muževljevo, da spojite svoje i njegovo ili da zadržite devojačko prezime. Iza te promene kriju se važni razlozi jer prezime oslikava toliko toga.

Devojačko prezime u svetu
U kanadskom Kvebeku žene od 1981. moraju da zadrže devojačko prezime. Od 1983. godine u Grčkoj važi zakon koji od žena zahtjva da zadrže prezime. Taj zakon donesen je tokom velikih feminističkih demonstracija.

U Francuskoj tradicija zadržavanja prezimena traje još od 1789. godine. Te godine donesen je zakon koji Francuzima zabranjuje korištenje bilo kojeg drugog prezimena osim onog koje im je pripalo rođenjem. Žene u Francuskoj ne mogu da legalno zamjene devojačko prezime nakon udaje, ali oba supružnika smeju, uz svoje prezime, da dodaju i prezime svog partnera.

Slična situacija jeste i u Italiji od 1975. godine. U Belgiji je zakon vrlo strog i prezime nikada ne sme da se menja, dok je u Holandiji ženama dopušteno da uzmu prezime muža, ali samo u određenim situacijama.

U Koreji i Maleziji ne postoji zakon koji zabranjuje uzimanje prezimena, ali se u tim zemljama zadržavanje svog prezimena smatra tradicijom.

S druge strane, u Japanu je promena prezimena obavezna. Od parova se zahteeva promeena nakon što stupe u brak, pa čak 96 posto Japanki uzima prezime muža, dok zanemarljiv procenat muškaraca uzima ženino prezime.

I u SAD sve više žena zadržava prezime. Tako danas 30 odsto Amerikanki zadržava svoje prezime – pokazuju ankete.

Šta žene u Srbiji biraju?

Zorana Stamenić – muževljevo prezime kao pravi izbor
„Uzela sam prezime svog supruga jer smatram da je to čin ljubavi, čin stvaranja jedne nove porodice. Želim da naša deca imaju jedno, tatino prezime. Ne vidim razlog zašto bi promena prezimena ženama izgledala kao gubljenje identiteta“, kaže Zorana.

Danijela Biškup – sa devojačkim prezimenom u brak
„Odlučila da zadržim svoje prezime i da ništa ne dodajem. Ne mogu ni da zamislim da se zovem drugačije. Ljubav prema suprugu, a i njegovoj porodici iskazujem na drugi način. O opciji dodavanja prezimena svom nisam ni razmišljala jer mi je ta opcija u današnje vreme previše zbunjujuća. Kad dosta žena ima dva prezimena, za mene je to previše“, kaže Danijela.

Marina Milovanović Lučić – kombinacija kao najbolje rešenje
„Bitno mi je da zadržim svoje prezime zbog svog identiteta. Inače sam uvek govorila da nikada neću uzeti ili dodati prezime muža. Ali me je moj muž ubedio. Uzeti njegovo prezime jeste način da pokažeš kome pripadaš. Nemam ništa protiv drugih kombinacija. Svako ima svoj izbor i slobodu da se preziva kako hoće“, ističe Marina.

Ana Pavlović – izabrala prezime supruga
„Moj muž i ja venčali smo se u opštini, svedoci su nam bila dvojica drugara. Venčanje je bilo na moj rođendan, a Miloš mi je prethodne noći u četiri sata ujutru saopštio da je zakazao venčanje.

Nikakve svadbe i cirkusa nije bilo, venčali smo se obavljajući to kao jedan formalni čin.

Uzela sam njegovo prezime. Udala se za njega, između ostalog, i zato što je to čovek koji na mene nije vršio apsolutno nikakav pritisak i rekao mi samo jednu rečenicu: „Uradi ono zbog čega ćeš ti biti srećna, ja bih voleo da se prezivamo isto“, kaže Ana.

Udala se kad je našla nekoga „s kim joj je razmatranje takvih tema sa nekog feminističkog stanovišta postalo smešna i nebitna stvar“.

„Odluci da ne dodam njegovo prezime doprinelo je i to što je ta cela priča poslednjih godina provučena kroz blato i sasvim je izgubila prvobitnu ideju. To nije prostor na kome ja želim da branim neku svoju individualnu slobodu, niti je čovek za koga sam se udala neko ko me ugrožava“, dodaje.