Na krilima bajke

Bajka – istkana od najtananijih delova ljudske duše, prenošena vekovima , sa kolena na koleno, prepričavana, dopunjavana, razvijana – sa jednom jedinom idejom – da nam vreti izgubljeni smisao , da nas bodri kada je teško, da nas uveri da je vredno verovati i kada svaka nada padne u ponor beznađa. Duboko u njenim porama leže tanane niti ljudskih težnji pretočene u maštu, fantaziju i čaroliju. Ali ovo nije priča o bajci. Ovo je pesma o njoj. Pred nama se nalazi malo kraljevstvo bajke satkano na tridesetak strana knjige za decu „Na krilima bajke“, autorke Natalije Sknepnek. Iz dubokog razumevanja bajke kao književne vrste i njene suštine iznikla je ideja da bogatsvo čitave jedne tradicije pričanja pretoči u tanane stihove. Nežnom melodijom zvučnih stihova autorka prenosi mladom čitaocu jasnu poruku da je snaga ljubavi i dobrote kao univerzalnih vrednosti jedina formula kojom će se doći do heppy end-a.

Kroz čarobni svet bajki decu provodi narator Bajkanko, simbolično biće, personifikacija same bajke. Služeći se metamorfozom kao dominantnom odrednicom bajke, autorka je jednu književnu vrstu razgradila i od nje izgradila poeziju. Ovakvim pristupom književnosti Natalija Sknepnek šalje deci jasnu poruku da i u vremenu kada verujemo da je sve već ispričano, možemo da se iskažemo na svoj, jedinstven način. Postanemo kreatori. Stvaraoci. Potrebno je samo da iz recepta bajke izvučemo najčarobniji sastojak, taj sastojak je ljubav. Večita i čista. U vreme kada su ljubav, sreća, dobrota samo magloviti pojmovi iz čežljive prošlosti. U vreme promena i interesa kada se sve meri samo manifestacijama uspeha, a ne svrhom sopstvene vrednosti, poruka autorke je čista kao suza iz koje se rađa princ u bajci – „nekada davno“ je sada i ovde, a hrabri junak si baš ti, mali prijatelju! Nemoj nikada da poveruješ u hiljadu puta izrečenu laž da vrednosti bajke pripadaju prošlosti. Sada, ovde, u meni u tebi – krije se suština koja nas čini vrednima veličanstvenog života i svih njegovih lica. Bajka je živa i u vremenu kada se bazične vrednosti ljudske duše naizgled ne postoje. Međutim (ako ne postoje) zašto nam toliko nedostaju?