Naplata alimentacije sve veći problem u zemljama regiona

Naplata alimentacije problem je ne samo u Srbiji već i u zemljama regiona i bez obzira što je ta oblast dobro regulisana postojećim zakonima, oni se u praksi ne primenjuju.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Zastupnik udruženja „Tata“ iz Beograda Dejan S. Vusekruna kaže da, prema njihovim podacima, ima 50.000 dece za koje je plaćenje alimentacije neredovno, izostaje ili je u umanjenim iznosima.

Kako ističe, nema razlike da li alimentaciju plaća otac ili majka jer i majke u istom procentu izbegavaju plaćanje naknade.

Vusekruna navodi i da je oduvek postojalo naplaćivanje alimentacije preko izvršitelja s tim što su to nekad radili sudski a sada su tu i privatni izvršitelji pa se o tome više priča. Kako navodi, moguća je i naplata administrativnom zabranom i to radi sud tj. sudija pošalje rešenje o administrativnom skidanju novca.

Prema njegovim rečima, iznos alimentacije se u Srbiji određuje kao polovina ukupnih troškova za dete pri čemu se u ukupnim troškovima gledaju iznosi za hranu, piće, higijenu a od skoro i za gardarobu.

Komentarišući mogućnost uvođenja alimentacionog fonda iz kojeg bi država plaćala alimentaciju a onda preuzela naplatu od roditelja koji je ne plaća, on kaže da je ta ideja humana ali da su u udruženju „tata“ ipak skeptični da bi to moglo da dovede do zloupotreba.

Najviše se plašimo da će se naći neke rupe u zakonu i da će se povećati broj onih koji ne plaćaju alimentaciju jer bi to onda umesto njih radila država, naglašava on. „Siguran sam da će 80 odsto muškaraca naći izgovor da posle toga ne plaća alimentaciju uopšte“.

Alma Sućeska pravnica sarajevskog udruženja „Jedan manje“ kaže da je kod naplate alimentacije zakazalo sprovođenje zakona. „U BiH je neplaćenje alimentacije u rangu krivičnog dela što znači da postoje tri opcije – skidanje s plate, zaplena imovina i zadnja sankcija je zatvor. Problem je nesprovođenje presuda“.

Kako ističe, sa normalnim sprovođenjem zakona bi se vrlo lepo ovo pitanje moglo rešiti.

U BIH je određivanje alimentacije stvar dogovora pri razvodu partnera pri čemu se vodi računa o tome da li i gde radi i koliko zarađuje onaj bračni drug koji plaća alimentaciju.

„Kao što je razvod psihološka priča i plaćanje alimentacije se vezuje za čin razvoda braka. Ljudi kad se razvode kao da se razvode od deteta. Zaboravlja se činjenica da dete treba da nastavi život sa oba roditelja u zdravim iznosima, zaboravlja se da je alimentacija apsolutno nedovoljna za normalan život deteta“.

Direktorka udruženja „Let“ iz Hrvatske Iva Jovović kaže da je i u toj zemlji slična situacija kao i u Srbiji i BiH – neplaćanje je krivično delo koje se kažnjava kaznom do jedne godine zatvora odnosno do tri godine ukoliko je dete bolesno.

Ona ističe i da statistika kaže da je 2013. godine zbog neplaćanja alimentacije u zatvor otišlo 40 osoba dok je prošle godine taj broj prepolovljen. „U 97 odsto slučajeva sud se odlučio za uslovnu kaznu za one koji nisu plaćali alimentaciju“.

Njeno udruženje poznaje slučajeve roditelja koji radi izbegavanja alimentacije tvrde da ne rade, rade na crno, nemaju tekući račun, ličnu kartu pa čak i tvrde da žive sa nula kuna mesečno.