Porodiljsko odsustvo uskoro i za poljoprivrednice

Vlasnice poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji imaće ubuduće pravo na porodiljsku naknadu koja će im se obračunavati u skladu sa osnovicom na koju se plaćaju porezi i doprinosi njihovog domaćinstva.

Foto: Guliver/Thinkstock

Na listi dama čije će odsustvo s posla dok brinu o deci takođe biti plaćeno, biće i one koje rade na privremenim i povremenim poslovima.

Ovo su najvažnije novine koje predviđa Nacrt zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri. Od 1. jula 2016. naknada će se isplaćivati direktno porodiljama, a ne na račun poslodavca kao do sada. Tako će mame redovno dobijati svoj novac i više neće zavisiti od samovolje ili finansijskih mogućnosti poslodavca.

„Pripadnice lepšeg pola koje su na privremenim i povremenim poslovima imaće pravo na porodiljsku nadoknadu za period od 18 meseci pre rođenja deteta, bez obzira na to da li su u tom trenutku zaposlene ili ne“, kažu u Ministarstvu. „Dužina njihovog bolovanja je godinu dana, bez obzira na to koje im je dete po redu.“

Ukoliko su, na primer, radile šest meseci, onda će im se ukupan zbir zarada za taj period deliti sa 18, pa će novca biti manje, ali će ga po prvi put dobiti. U boljoj poziciji biće one koje će trudnoću dočekati na radnom mestu, iako rade po ugovoru.

Kako naglašava Aleksandar Vulin, ministar za rad, zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom neće umanjiti davanja porodiljama već će ih, naprotiv, povećati, eliminisaće se zloupotrebe i, prvi put, uvesti dve kategorije žena koje nikad dosad nisu imale prava na naknadu.

„O ovakvom zakonu se godinama samo pričalo, i njegovo donošenje biće veliki pomak“, rekao je Vulin.

Katarina Stanić, direktorka Centra za socijalnu politiku, smatra da su naše porodilje po iznosima koje primaju jedne od najzaštićenijih u Evropi, ali samo one koje rade po ugovoru o radu, dok dame zaposlene po raznim drugim ugovorima, recimo o delu ili autorskim pravima, nemaju prava na nadoknade.

„S jedne strane imamo mame koje rade u državnim firmama i produžavaju porodiljska bolovanja unedogled, a sa druge su one koje, kada dobiju dete, ne prime nijedan dinar“, kaže Stanićeva. „Zbog toga žene ne mogu same da biraju da li će i koliko biti na bolovanju, što je praksa u mnogim evropskim državama.“

Naša sagovornica objašnjava da u mnogim zemljama postoji mogućnost da žena može da sama odluči da li će porodiljsko da traje godinu i po uz manju nadoknadu ili nekoliko meseci sa više novca.

Jovana Ružičić iz udruženja „Centar za mame“, koje je učestvovalo u izradi nacrta ovog zakona, kaže, za „Novosti“, da je njihova osnovna zamerka bila upućena na član 13 ovog zakona i da su tražili da se porodiljama novac uplaćuje direktno na račun, a ne preko poslodavca.

„Dešava se da mame čekaju od tri do šest meseci, a ima i žena koje nisu dobile naknadu i po godinu“, kaže Ružičićeva. „Nadamo se da će to sada konačno biti ispravljeno.“