Dr Milica Bajčetić, predsednik Evropskog društva za unapređenje pedijatrijske i perinatalne famakologije, ističe da se antibiotici prepisuju i kad treba i kad ne treba.
Foto: Thinkstock
Iako se u poslednjih pet godina upozorava na neracionalnu potrošnju lekova, poslednja studija pokazuje da je Srbija na prvom mestu u Evropi po neracionalnoj potrošnji antibiotika kod dece. Na 1.000 dece, dolazi 1.500 antibiotika.
Podaci Instituta za javno zdravlje „Batut“ pokazuju da u Srbiji skoro svaki treći stanovnik samoinicijativno koristi lekove, i to više žene nego muškarci. Na recept se izda oko 90 miiona kutija lekova.
Prema njenim rečima, najveća opasnost preti od nekontrolisane prodaje antibiotika, zbog čega je u EU pokrenuta inicijativa da se uvedu restriktivnije mere za izdavanje recepata.
„Poslednja studija pokazuje da smo na prvom mestu nereacionalne potrošnje antibiotika kod dece. Na 1.000 dece, dolazi 1.500 antibiotika. U skandinavskim zemljama propiše se maksimalno 400 antibiotika“, istakla je dr Bajčetić.
Objasnila je da je najveći problem što se antibiotici neracionalno primenjuju – oni se prepisuju i kada treba i kada ne treba.
„Najveći broj lekova se izdaje za virusna oboljenja gde antibiotik nije potreban. Onda dođemo u situaciju da kada pacijent dođe u bolnicu zbog neke druge bolesti, za koju je antibiotik potreban, ne možemo da prepišemo, jer ne deluje“, ukazala je dr Bajčetić.
Kada je reč o lekovima koji su dizajnirani samo za decu, dr Bajčetić je navela da je svetski fenomen da što na tržištu postoji jedan jedini lek dizajniran za decu – sulfaktant.
„Svi ostali su pravljeni za odrasle. Nema oblika koji su prilagođeni dečjem uzrastu. Onda se lekovi rastvaraju, usitnjavaju, a tako se smanjuje efikasnost. Tržište je malo, a insituacije nemaju para za istraživanje u toj oblasti“, naglasila je dr Bajčetić.
Izvor: RTS