Vrtić star 175 godina: Najstariji izum dečjeg obrazovanja

Nemački „izum“ pedagoga Fridriha Frebela sredinom devetnaestog veka predstavljao je pravu revoluciju, a ovaj koncept ranog obrazovanja i danas je aktuelan.

Foto: Gulliver/Thinkstock

U vreme industrijske revolucije 1840. je pedagog Fridrih Vilhelm Avgust Frebel u tirinškom Blankenburgu osnovao „Opšti nemački dečji vrtić“, odnosno, prvi vrtić na svetu.

„Već ranije su postojala mesta za brigu o deci. Ona su se zvala ustanove za čuvanje ili škole za čuvanje“, objašnjava Margita Rokštajn, koja kao kustos Frebelovog muzeja u Blankenburgu upravlja tamošnjom arhivom.

U takvim ustanovama su roditelji ostavljali svoju decu dok su radili u fabrikama.

„Za stariju decu je postojala već školska obveza“, napominje Rokštajn. „Za malu decu su u najboljem slučaju postojale ustanove koje su ih čuvale od potpunog zapuštanja“, dodaje ona.

To Frebelu nije bilo dovoljno. Inspirisan idejama prosvetiteljstva on je ljude shvatao kao slobodne individue koje su od rođenja stvorene za slobodno razvijanje. U to je po Frebelu spadalo i obrazovanje. Kao i za švajcarskog reformskog pedagoga Johana Hajnriha Pestalocija, kod kojeg je Frebel u mladosti studirao, i za njega je obrazovanje dece – nezavisno o poreklu i polu – temeljni oslonac demokratskog društva.

Ali, Frebel je otišao i korak dalje. Zastupao je mišljenje da bi deca što je pre trebalo da dobiju pristup obrazovanju. Pod tim – posebno za malu decu – nije podrazumevao stvarnu nastavu. Frebel je smatrao da deca najbolje uče kroz svoje prirodno ponašanje: igru!

„Utoliko je Frebelova pedagogija bila zaista revolucionarna“, kaže Petra Štremel, psihološkinja sa Instituta za socijalni rad na Visokoj školi za primenjene nauke iz Hamburga. „On je prepoznao ono što i danas uvek naglašavamo u razvojnoj psihologiji, naime da su učenje i razvoj aktivan proces, a ne pasivan. Dakle, umesto da se deci neko znanje utuvljuje on je hteo da deci prepusti da otkrivaju svoj svet.“

Kako bi maloj deci preneo osnovne matematičko-fizičke zakonitosti, Frebel je razvio igračke u obliku geometrijskih figura, kao što su kocke, cilindri i kugle. Zadatak vaspitača i odraslih je bio da decu pri tom prate jezički i emotivno, kako bi deca učila da artikulišu ono što su iskusila i razvijaju svoje društvene kompetencije.

Prvi dečji vrtić na svetu Frebel je morao da zatvori već nakon dve godine zbog nedostatka novca. Ali, nije odustao nego je putovao okolo, držao predavanja i obrazovao profesionalne vaspitače. Na početku su to bili uglavnom muškarci, koji su vodili škole, kasnije pre svega neudate žene kojima je Frebel tada otvorio retku šansu za kvalifikovano zanimanje.

S krajem građansko-demokratske revolucije 1848. pruska država je zabranila previše progresivne koncepte. Vlastodršcima su bili draži poslušni podanici nego individue koje slobodno misle. U najvećoj nemačkoj državi pre ujedinjenja od 1851. nije više smelo da bude dečjih vrtića. Činilo se da je Frebelova pedagoška reforma na svom kraju, tim pre što je njen tvorac samo godinu dana kasnije umro u sedamdesetoj godini života.

Ali, dečji vrtić je krenuo u pobednički pohod po svetu.

„Vaspitačice su bile jako mudre, obrazovane žene koje su govorile i strane jezike“, kaže kustos Frebelovog muzeja Margita Rokštajn. „One su se razišle po zemljama u kojima je kapitalizam bio napredniji i potreba za dečjim vrtićima veća nego u Nemačkoj i tako su raširile taj koncept.“

Sa tim konceptom je u svet otišlo i ime – Kindergarten. Razlog je svakako u tome što je Frebel vrlo pomno odabrao ime. „Frebel time pokazuje da dete poima kao seme u kojem se potencijalno sve nalazi“, kaže Rokštajn.

Frebelov koncept dečjeg vrtića aktuelan je do danas – u celom svetu.