Zabluda o kiseoniku po doktoru Butejku

Dr Butejko je otkrio da je zdravom ljudskom organizmu veoma važan određeni odnos između kiseonika i ugljen dioksida. Otprilike, to je 2% kiseonika i 7 % ugljen-dioksida u svakoj od naših ćelija. U vazduhu ima 21 % kiseonika, dakle, mnogo više nego što je živim bićima potrebno, dok je ugljen-dioksida sve manje i trenutno ga u atmosferi ima samo 0,003 odsto.

Ako, na primer, neko ko sada čita ove redove ima oko 3,6 procenata (tri cela i šest desetih procenata) ugljen-dioksida, a treba da ima gotovo dvostruko više, otkriće glavni uzrok zašto je bolestan. Dr Butejko je dokazao da duboko disanje bukvalno ubija ljude! Mi ćemo se podrobnije vratiti na ovu temu, ali zasad treba upamtiti da sve vežbe po ovom metodu podrazumevaju plitko disanje i to isključivo kroz nos i sa čvrsto zatvorenim ustima. Zašto?

Ljudi koji dišu na usta gube više ugljen-dioksida nego što je potrebno, a, takođe, prilikom udisanja, udišu više vazduha, pa i kiseonika nego što je potrebno. To stvara opasnu neravnotežu elektrolita u krvi, pa samim tim i u ćelijama našeg organizma. U dužem periodu to izaziva odbrambene mehanizme organizma, pa – po tezama dr Butejka – astma i njoj srodne tegobe i nisu bolest, nego vid odbrane od preteranog (najčešće dubokog) disanja, u medicini zvanog – hiperventilacija. Kritična tačka astmatičnog napada je grč plućnih alveola kojim naše pametno telo sprečava budalasto duboko disanje, to jest hiperventilaciju. Ali taj trenutak predstavlja težak stres za svakog astmatičara i on biva preplavljen panikom u pokušajima da „dođe do vazduha“, odnosno čini sebi još goru nepriliku. U teškim slučajevima neki za trenutak gube svest, a to je još jedan sigurnosni nesvesni postupak organizma protiv narušavanja one, ranije pomenute ravnoteže kiseonika i ugljen-dioksida. Izlaz je u plitkom disanju kroz nos, uz čvrsto zatvorena usta i to samo za nekoliko minuta!