I za učenje stranog jezika postoji najbolji trenutak!

Sa stranim jezikom vam je kao sa preseljenjem u drugu zemlju. Dok učite nove reči, polako osvajate do tada nepoznat prostor, usvajate njegove običaje, prihvatate navike…

Guliver/Getty Images

Sa stranim jezikom vam je kao sa preseljenjem u drugu zemlju. Dok učite nove reči, polako osvajate do tada nepoznat prostor, usvajate njegove običaje, prihvatate navike, obogaćujete se drugačijom kulturom, prepuštate se raznovrsnim gastronomskim čarima… I sve to, a da se niste mrdnuli iz svoje zemlje.

Jer, biti vladar bar jednog stranog jezika, sigurna je karta za misaona putovanja i propusnica za mnoga vrata. Deca to, po prirodi stvari, ne znaju, ali odavno je dokazano da se baš u ranom uzrastu najlakše savladava ova veština. Zbog toga su na potezu roditelji, koji bi, slažu se stručnjaci, trebalo da ih usmere ka učenju jezika, a potom profesori, od čijeg znanja i pristupa zavisi njihova jezička budućnost.

Kako ih „inficirati“ ljubavlju prema čitavom jednom stranom svetu, šta se time postiže, kada je vreme za početak, koje su najbolje metode da se ne stvori otpor, razgovarali smo sa profesorkom francuskog jezika i književnosti Katarinom Grujić, koja ima višegodišnje iskustvo u radu sa decom.

Na pitanje zbog čega se u ranom detinjstvu najbrže ovladava stranim jezikom, ona daje slikovit odgovor:

– Dečji mozak je fleksibilan, spreman da automatski uči sa lakoćom. Deca nesvesno upijaju zvukove, reči i šablone. A pritom, učenje stranog jezika znatno doprinosi razvoju mozga, pa se postižu bolji rezultati na testovima kojima se ispituju i mere opšte sposobnosti, svojstva ličnosti i znanje.

Zabluda je, međutim, da sa ovim lekcijama treba početi pre nego što mališani savladaju maternji jezik. Sagovornica „Života plus“ objašnjava da bi u tom slučaju moglo da dođe do kontraefekta, jer bi dete tada i strani jezik učilo sa poteškoćama. Ne postoji univerzalna granica za početak, ali bi roditelj trebalo da proceni kada je njegovo dete zrelo. Obično je to period između četvrte i sedme godine.

A prvi časovi su, kaže Katarina, najzanimljiviji.

– Deca imaju lepu svesku, olovku, frizuru, nestašni osmeh,mrze domaći zadatak, ne vole da čitaju,koncentracija im je slaba… A onda, kada se uvere da je učenje jezika nešto lepo i da nije bauk uraditi domaći zadatak, kada postanu vedri i skoncentrisani, sve ide bolje. I još kad prihvate profesora, sve je lakše. Najvažnije je da se oslobode i propričaju, a onda se polako radi na pravilnom izražavanju. Ne možete se prema njima postaviti kao prema odraslima, nego morate i da se družite, shvatite njihovo biće – objašnjava profesorka, savetujući roditeljima da budu strpljivi i da ne očekuju od svog deteta da odmah progovori, a još nema solidan ni vokabular maternjeg jezika.

Katarinine metode da iz malog đaka izvuče najbolje i spreči njegov potencijalni otpor su prilagođene uzrastu.

– Kada govorimo o, pre svega, francuskom, veliki problem u Srbiji je što se on uči tradicionalnom metodom. Insistira se na gramatici, deca uče mehanički, a ni posle 12 godina nemaju visok nivo poznavanja jezika niti mogu da učestvuju u jednostavnim razgovorima. Tvrdim da dete ne sme da se opterećuje gramatikom, već mora da uči kroz bojenje, crtanje, slušanje pesmica, igranje igrica… Tu su i društvene igre, mape uma, priče koje se mogu pronaći na internetu, francuski kanal TV 5 Monde, prilagođen gledaocima koji nisu frankofoni… I nije dovoljno da se učenje svede na dva sata nedeljno. Insistiram na govoru, čak i kada dete pravi greške.

Želja roditelja neretko ume da sklizne u preteranu ambiciju, pa u tom žaru ne razmišljaju o stvarnim kapacitetima i daru mališana, nego mu po svaku cenu plaćaju privatne časove i stalno povećavaju njihov broj. Kako na pravi način odrediti meru?

– Postoje roditelji koji lične neostvarene želje i neispunjena očekivanja iz detinjstva nameću svojoj deci. Mališani generalno vole da uče strani jezik, ali je važno da to prihvate bez pritiska. Zato bi odrasli trebalo da ih polako uvedu, pričaju im kako žive njihovi vršnjaci u toj zemlji, puštaju im crtani film ili pesmice na tom jeziku, kupuju im slikovnice… Važno je da im budu oslonac i da razumeju da oni za kratko vreme promene interesovanja, pa ako se zasite, puste ih da se malo igraju, „izduvaju“ i onda se opet vrate učenju.

I lepo je znati da svaki mališan jeste potencijalni poliglota, samo ako uči i ima učitelja koji će ga podsticati i motivisati da razvija samopouzdanje. A oni koji u svet stranog jezika uđu do sedme godine, imaju veće šanse da postanu izvorni govornici i pritom lakše usvajaju i gradivo iz ostalih predmeta.