Kako štitna žlezda utiče na plodnost?

Najčešći poremećaji štitne žlezde su označeni sa previše proizvodnje T4 hormona (hipertireoza) ili premalo (hipotireoza). Simptomi odražavaju prebrzi ili prespori metabolizam. U zavisnosti od toga kako je ozbiljna neravnoteža, simptomi mogu biti suptilni, a stanje godinama neotkriveno. Čak i gore, lekari mogu jednostavno da ne primete simptome.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Štitna žlezda proizvodi niz hormona, a najvažniji je tiroksin (T4) koji deluje na metabolizam. Kako se T4 sve više proizvodi, gotovo svaka ćelija u telu povećava brzinu kojom obavlja svoj posao, uključujući i srce koje kuca brže pod uticajem T4. Nasuprot tome, kada pada nivo T4, metabolizam se usporava. U idealnom slučaju, telo održava savršen nivo T4 hormona, i savršenu brzinu metabolizma.

Hipotireoza, smanjeni rad štitne žlezde, je njen najčešći poremećaj. Usporen metabolizam se može odražavati kao zatvor, obilnije menstruacije, debljanje, smanjenje apetita, letargija, depresija, kognitivni problemi, umor, suva koža, nepodnošenje hladnoće ili bolovi u mišićima. Pojedini pacijenti imaju različite simptome koji se razlikuju po svojoj težini.

Pročitajte i… Trudnoća i kofein: Tako bih popila kafu – da li smem?

Hipotireoza može uzrokovati neplodnost tako da spečava ovulaciju, čak i kada su menstruacije redovne. Žene kojima hipotireoza nije dijagnostifikovana imaju povišen rizik od pobačaja. Pa čak i žene s hipotireozom kojima se rad štitne žlezde stabilizuje lekovima, treba pomno pratiti. Metabolizam se povećava za vreme trudnoće i često štitna žlezda ne može držati korak.

Neke žene s premalo aktivnom štitnom žlezdom mogu da imaju povišeni nivo prolaktina, hormona koji podstiče proizvodnju majčinog mleka. Višak prolaktina može otežati začeće i sprečiti ovulaciju. Hipotireoza može dovesti do problema s luteinskom fazom. Luteinska faza se javlja u drugoj polovini menstrualnog ciklusa i traje od ovulacije do menstruacije. Normalno traje od 12 do 16 dana. Ali ako luteinska faza traje kraće od deset dana, doći će do problema s plodnošću jer neće doći do sekrecijske transformacije sluznice maternice.

Kod hipertireoze, štitna žlezda postaje preaktivna i metabolizam radi prebrzo. Znakovi hipertireoze uključuju češće stolice, gubitak težine, nepravilne cikluse, povećan apetit, nesanicu, nervozu, drhtanje ruku i lupanje srca.

Jedan čest uzrok hipertireoze je Gravesova bolest, autoimuna bolest koja utiče na celu štitnu žlezdu. Bez obzira na uzrok hipertireoze, rezultat ponekad može biti prestanak ovulacije i neplodnost. Ako žena s hipertireozom uspe da začne postoji opasnost od pobačaja ili smrti ploda.

Poremećaji štitne žlezde lako se otkrivaju s nekoliko jednostavnih krvnih testova koji mere nivo hormona štitne žlezde T4 (tiroksin) i TSH (stimulirajući hormon štitne žlezde). TSH djeluje kao termostat, proizvodi ga hipofiza i reguliše funkciju štitne žlezde. Nivoi ovog hormona takođe mogu postati previsoki ili preniski, jer hipofiza pokušava nadoknaditi prebrz ili prespor rad štitne žlezde.

Pročitajte i… Trudnoća i kilogrami: Saznajte koliko ćete u drugom stanju zaista dobiti na težini

Tu je i test krvi koji proverava prisutnost antitela štitne žlezde. Visok nivo tih antitela je tipična za bolest štitne žlezde koja se zove Hashimotov tiroiditis (sindrom), što uvek rezultira hipotireozom. Hashimotov tiroiditis je klasifikovan kao autoimuna bolest, jer se telo okreće protiv sebe, stvarajući antitela koja napadaju ćelije u štitne žlezde i usporavaju proizvodnju hormona.

Ako je štitne žlezde premalo aktivna, lekar će propisati neki oblik sintetičke verzije hormona. Kod preteranog rada štitne žlezde neki oblici terapije funkcionišu na način da uspore izlučivanje hormona štitne žlezde. Radioaktivni jod u suštini usporava proizvodnju hormona. Radioaktivni jod ne može se koristiti kod žena koje su već trudne.

Među raznim pretnjama neplodnosti, poremećaji štitne žlezde su svakako najlakši za prepoznati i lečiti. Uz pravilnu terapiju i redovne lekarske kontrole, moći ćete da imate normalnu trudnoću i zdravo dete.