Kako da vas dete zaista čuje?

Razgovor s detetom mlađim od tri godine često može da liči na scenu iz crtanog filma, komedije ili čak drame. Vi mu kažete kako je vreme da ide kući s dečjeg igrališa, a ono beži od vas i pokušava da se sakrije. Nudite se da mu obujete cipelice, a ono vam se svim silama odupire. Saopštavate da je vreme za ručak pre nego što je do kraja složilo kulu od kockica – nastaje prava drama…!

Postoji opravdan razlog zbog koga je komunikacija s mališanima uzrasta do tri godine pravi „hod po minskom polju“. Trenutno govorite različitim jezikom – vi se izražavate kao odrasla osoba, a vaše dete… pa, poput deteta. Naučite njegov jezik te promenite način na koji mu se obraćate, i život će vam postati mnogo lakši. Vaše dete neće vas samo slušati već će čak uraditi ono što od njega tražite.

Evo 10 zlatnih saveta za komunikaciju s detetom.

Izbegavajte iznenađenja

Ako stvari uvek radite na isti način, vaš mališan će znati šta može da očekuje. Zato organizujte svaki dan po istom ili sličnom principu, i to ne samo kad je reč o nekim značajnijim stvarima već i o manjim obavezama, kao što je pranje kosice. Mala deca vole rutinu jer im odgovara da znaju kad će se i kako će se nešto odvijati. Ona su mnogo kooperativnija kad znaju šta ih čeka. Takođe, korisno je da izložite mališanu šta ste planirali za dan koji je pred vama. Jednostavno recite: „Danas nam dolazi baka, zajedno ćemo ručati, onda ćeš ti spavati, a kad se probudiš, idemo u prodavnicu“. Klincu će to pružiti osećaj kontrole i priliku da postavlja pitanja.

Pričajte priče

Kad vaš dan uključuje neku aktivnost koja je iskorak od uobičajene rutine, smislite priču kojom ćete na pozitivan način predočiti mališanu šta će se desiti. Neka on bude centralni lik u toj avanturi. Pitajte ga: „Hoćeš li da čuješ priču o hrabrom dečaku koji ide kod čika doktora?“. Potom možete da mu ispričate priču o tome kako je mali dečak u lekarskoj ordinaciji sreo simpatičnog doktora, koji je pregledao njegove uši.

Obavezno smislite srećan kraj, kao i zanimljivu aktivnost nakon povratka kući kojoj će se klinac radovati. Dete će čuti sve detalje onoga što ga čeka, zbog čega su veće šanse da će biti poslušno i da će sarađivati. Ukoliko usput bude negodovalo, podsetite ga na priču, a naročito na zanimljivi završetak.

Neka bude kratko

Vaše dete ne mora znati baš sve detalje zbog čega zahtevate od njega da nešto uradi. Najbolje je da kažete: „Obuj cipele“, umesto: „Molim te, obuj se jer kasnimo, a i tata žuri“. Previše informacija deluje zbunjujuće na mališana, pa se držite osnova. Takođe, tražite od njega da uradi samo jednu stvar u datom trenutku. Dakle, umesto da mu kažete: „Dođi ovamo da operemo zubiće“, recite: „Dođi ovamo“, a potom: „Hajde da operemo zubiće“.

Recite šta želite

Jeste li primetili da mališanu veoma često govorite šta je to što ne bi trebalo da uradi umesto da mu jasno naglasite to što želite od njega? Na primer, dete se penje na tobogan u parku. Šta ćete mu prvo reći? Najverovatnije će to biti upozorenje: „Pazi da ne padneš!“. Umesto da govorite ono što nikako ne želite da se desi, pozitivnim rečima izrazite ono što najviše želite od deteta: „Samo polako, budi pažljiv“.

Spustite ton

Da biste privukli detetovu pažnju, veoma je važno kakvim mu se tonom obraćate. Logopedi su otkrili da deca najbolje reaguju na niže tonove glasa. Takođe, naglašavanje završetka rečenice, višim tonom, privlači njihovu pažnju i tera ih da zastanu i razmisle o onome što im govorite.

Igrajte igru

Pretvaranje obaveza u igru učiniće da vaš mališan sluša i pozitivno reaguje. Predložite mu da vam pomogne da sklonite njegove igračke iz sobe. Učinite to na neki zanimljiv način, koji će mu pokazati da i ova aktivnost može biti zabavna.

Mala deca vole da se takmiče, pa i taj element dodajte u obavljanje zadatka. Pustite neku pesmu i recite mu da sve igračke proba skloniti pre njenog završetka ili, ako ste u parku i tražili ste od deteta da pođete kući, pitajte ga može li vas uhvatiti za ruku pre nego što izbrojite do pet.

Pohvalite pozitivne stvari

Ako dete sarađuje, onda mu pokažite da ste srećni zbog njegovog ponašanja. Prepoznavanje i priznanja važan su deo komunikacije, čime detetu pokazujete da ste primetili sve ono što ispravno radi. Takođe ga pohvalite i pre nego što zatražite od njega da uradi nešto što mu nije po volji. Na primer: „Divno si napravio ovu kuću od kockica! To je sjajno! Hajde sada da ručamo“.

Izbacite negativne reči iz rečnika

Dok učite mališana interakciji s ljudima iz okruženja, sasvim je prirodno da upotrebite reči „ne“ ili „ne diraj“. Međutim, kad god to možete, razmislite o upotrebi reči kojima ćete neku aktivnost opisati na umereniji način. Ako dete snažno vuče mačku za rep, ili ako je grublje prema mlađem bratu, recite mu: „Budi nežan“.

Dopustite detetu da odluči

Nije lako ceo dan slušati šta i kako nešto treba da se radi. Zato, kad god je to moguće, prepustite detetu odluku. Pokažite mu da je taj zadatak poseban jer je samo njemu namenjen. Evo kako to da sprovedete u delo: „Ja sam odlučila da danas obučem plavi džemper. Koji ćeš ti izabrati?“. Nemojte da brinete, uvek postoji neki element nad kojim mu možete prepustiti kontrolu. Na primer, ako je reč o obuvanju cipelica, recite: „Koju ćemo cipelicu prvu obuti?“.

Pokažite da ste primetili šta oseća

Ako se dete nosi s nekom snažnom emocijom, onda mu pokažite da ste to primetili. Blago mu se obratite: „Vidim da si tužan zato što ne možeš nastaviti svoju igru“. Na taj način imenovaćete ono što dete oseća i pokazaćete mu da vam je stalo do njegovih emocija. No, ne odustajte od svog zahteva.

Ponovo spomenite mališanova trenutna osećanja, ponovite zahtev i istaknite pozitivan razlog zbog koga će ono želeti da sarađuje. „Znam da si veoma tužan, ali je vreme da krenemo u vrtić. Tamo možeš da se igraš sa svojim drugarima.“

Foto: Guliver/Thinkstock