Nesanica je česta pojava u modernom društvu. Zbog ubrzanog načina života i mnoštva obaveza, istraživanja su pokazala da pogađa jednu od tri osobe. Nedostatak sna generalno loše utiče na zdravlje, a dovodi i do hroničnog umora, manjka koncentracije i smanjenja produktivnosti za svakodne obaveze. Nedostatak sna može pogoršati zdravlje srca i izazvati depresiju.
Thinkstock
U zavisnosti od godina i dnevnih obaveza, nekome je potrebno više, a nekome manje sna. Recimo, novorođenčad spavaju oko šesnaest sati dok je odraslim osobama potrebno 7-8 sati dnevno. Starijim ljudima dovoljno je i manje od sedam sati. Hronični umor je prvi znak neispavanosti, i signal čoveku da mora da uspostavi bolji ritam spavanja i izbegne posledice, kaže Joana Valoszek, naučica na odeljenju za psihologiju Univerziteta u Melburnu.
Mozak prepun otpada
Prema istraživanjima, ljudi koji loše spavaju imaju veću šansu od razvijanja Alchajmerove bolesti kao i desetak drugih hroničnih bolesti.
Važnost dobrog sna
Jača imunitet, obezbeđuje više energije i bolje raspoloženje, lakše se reguliše telesna težina,utiče na kvalitet seksa… Takođe, rešićete se podočnjaka i kesica ispod očiju, koža će vam biti čistija i poboljšaće vam se ten. Stručnjaci sa Univerziteta u Vašingtonu su obavili ispitivanje i otkrili šta se dešava u mozgu kada patimo od nesanice.
Spavanje predstavlja jednu vrstu „čišćenja“ mozga; kada ne spavamo, mozak se zatrpava raznim otpadom, poput proteina beta-amiloida. Visoke količine ovog proteina karakteristične su za ljude koji imaju genetske predispozicije da obole od Alchajmera pa se smatra da je upravo ovaj protein ogovoran za pojavu ove bolesti.
Dok spavamo naš organizam prolazi kroz različite faze sna. Te faze traju 90 minuta i mogu se završiti i kraćim periodima u kojima smo budni. Ukoliko ne uspevate odmah da zaspite nemate razloga za brigu – jedna neprespavana noć ne predstavlja nikakvu opasnost, ali ako se to ponavlja vi ipak razmislite o razlozima zbog kojih ne spavate i poradite na njima.