Immunotrofina d, snažna podrška krajnicima u dečijem uzrastu

Infekcije gornjih disajnih puteva u dečijem uzrastu počinju kao infekcije nosa i mogu se prošititi na okolne strukture kao što su adenoidne vegetacije, tzv.’’treći krajnik’’, srednje uho ili sinusne šupljine.

Infekcije disajnih puteva su sezonskog karaktera, javljaju se najčešće u jesenjim i ranim prolećnim mesecima. Smatra se da zdravo dete, godišnje ima 3 do 5 virusnih infekcija. Boravak deteta u kolektivu uz slabije unošenje raznovrsne hrane imaju takođe uticaj na zdravlje deteta. Ne treba zanemariti ni genetsku sklonost ka oboljenjima tonzila, kao i alergiju disajnih puteva.

Preko 85% svih upala disajnih puteva su virusne etiologije. Najčešći izazivači su rinovirusi, adenovirusi, kao i virusi influence i parainfluence. Međutim, virusne infekcije mogu se često komplikovati bakterijskim infekcijama.

1. Koliko znamo o krajnicima kod dece?
Adenoidne vegetacije ili tzv.’’treći krajnik’’(nepčani krajnik) predstavljaju nakupine limfnog tkiva koje se nalaze iza nosne šupljine i iznad mekog nepca u području koje se naziva epifarinks ( gornji sprat ždrela). Sva deca imaju adenoidne vegetacije i one imaju ulogu u razvoju imuniteta.

Adenoidne vegetacije su najrazvijenije kod dece do 5 godine života, a zatim se njihova veličina polako smanjuje, atrofiraju i nestaju između 10 i 12 godine života.
Tonzile (palatinalni krajnici) se nalaze na mestu ukrštanja digestivnog i respiratornog puta i predstavljaju prvu liniju odbrane imunološkog sistema protiv stranih agenasa i “klopku za mikrobe” koji ulaze u organizam vazduhom i hranom. Nalaze se u tonzilarnim jamama, bočno od jezika.

2. Kako prepoznati oboljenja adenoida I tonzila I koji su simptomi?

U toku infekcija dolazi do bujanja i povećanja veličine adenoidnih vegetacija, kao pokušaj organizma da zaustavi i ograniči dalje širenje infekcije. Posle saniranja infekcije, adenoidne vegetacije se smanjuju. Ukoliko su te infekcije česte, nastaje trajno uvećanje ili hipertrofija adenoidnih vegetacija što dovodi do otežanog disanja na nos, hrkanja pri spavanju i nazalnog govora. Tada adenoidne vegetacije više nisu odbrana organizma od infekcije, već predstavljaju rezervoar za širenje infekcije u susedne anatomske strukture, u srednje uho i sinusne šupljine. Bolest je češća kod predškolske i dece ranog školskog uzrasta.

Akutni rekuretni adenoiditis predstavlja 4 ili više epizoda akutnog adenoiditisa u 6 meseci. Hronični adenoiditis su ponavljane infekcije češće od 5 puta u godini dana uz prisustvo sled. simptoma: otežano disanje na nos, perzistentna rinoreja, postnazalna drenaža sekreta, neprijatan zadah, uzčeste akutne upale srednjeg uha.
Tonzilitis je najčešći u dečijem uzrastu,ali retko kod dece mlađe od 2 godine. Virusni tonzilitis se češće dijagnostikuje kod mlađe dece, dok je bakterijski tonzilitis uobičajen za decu uzrasta između 5 i 15 godina (Streptococcus β haemolyticus grupe A).
Bol u guši i otežano gutanje, povišena temperatura, glavobolja, zapušenost nosa, sekrecija iz nosa, promuklost, gubitak apetita, uvećani limfni čvorovi na vratu, povraćanje i/ili mučnina, bol u stomaku, bol u mišićima, osip, malaksalost su simptomi i znaci kliničke slike adenotonzilitisa.

Recidivantni tonzilitis se definiše kad su javlja7 i više epizoda tonzilitisa za godinu dana,5 i više epizoda tonzilitisa tokom 2 uzastopne godine,3 i više epizoda tonzilitisa tokom 3 uzastopne godine.
Hronični tonzilitis se karakteriše hroničnim bolovima u guši, neprijatnim zadahom iz usta,uvećanim limfnim čvorovima na vratu i čestim ponavljanim upalama tonzila.

Opstruktivna sleep apnea sindrom, predstavlja prestanak disanja u trajanju 10-60 sec više puta, tokom noćnog spavanja uz otežano disanje na nos, otežano gutanje, hrkanje tokom noći, promenjenu boja glasa i tipičan facies adenoidea (usko, izduženo lice, naročito donja trećina, kratka gornja usna, izbočeni sekutići, veća donja usna, poluotvorena ili otvorena usta, bledo sivkasta boja lica sa podočnjacima, upalim očima, odaju utisak umornog i nezainteresovanog deteta).Fleksibinom fiberednoskopom se preciznije dijagnostikuje stepen hipertrofije adenoida I odlučuje se o daljem vidu lečenja.
Veličina tonzila uz simptome i kliničku sliku su parametri koji su opredeljujući za postavljanje indikacije za konzervativno ili operativno lečenje tonzila.

3. Načini lečenja oboljenja krajnika

Lečenje podrazumena primenu konzervativne terapije, primenom toalete nosnih hodnika rastvorima morske vode, upotrebom dekongestiva, topikalno ili sistemski, antibiotika u vidu kapi , topikalno u nos, per os ili parenetralno, analegetika, antipiretika i hirurške terapije (operacija adenoida, operacija adenoida i palatinalnih tonzila, i redukcija tonzila, kao tonzilotomija)

Posebnu ulogu u tretmanu predstavlja dijetetski preparat Immunotrofina d,koji je prisutan u svakodnevnom radu orl doktora ipedijatra duže od 10 godina.
Immunotrofina d rastvor je dodatak ishrani koji sadrži beta-glukan i arginin i izvor je vitamina B grupe, vitamina D i joda, kao optimalna kombinacija aktivnih sastojaka koji poboljšavaju metabolizam limfnog tkiva ždrela (adenoidnih vegetacija i tonzila) i sprečavaju njihovo uvećanje. Takođe, jačaju lokalne mehanizme odbrane i ublažavaju simptome bolesti.

β-glukan, iz kvasca je nutrijent izolovan iz Saccharomyces cerevisiae, tehnološki unapređen oblik (Wellmune™) u formi fosoglukana, deluje podsticajno na imuni odgovor usmeren protiv virusa i protiv bakterija i pojačava dejstvo antibiotika .Zbog toga se preporučuje u inicijalnim fazama lečenja infekcije, ali i u prevenciji. Arginin  kao esencijalna aminokiselina, u dečijem uzrastu posebno je neophodna, jer sinteza opada kod oslabljenog imuniteta, pa je potrebno da se dodatno unosi, pošto stimuliše sintezu hormona rasta I podstiče apetit. Za metabolizam limfnog tkiva i formiranje krajnika neophodan je i jod. Pored toga što je dobar ekspektorans, štitnoj žlezdi je potreban za sintezu hormona, a važan je i u imunom odgovoru i energetskom metabolizmu. Poznato je da je sindrom hiperaktivnosti češći kod dece koja ne unose dovoljno joda.

Manjak joda tokom trudnoće i dojenja može dovesti do poremećaja u razvoju CNS-a. Jod je jednako jak antioksidants kao i vitamin C, a unos većih količina je apsolutno bezbedan. Vitamini B kompleksa takođe igraju važnu ulogu u imunitetu. VitaminB5 je neophodan za razvoj i zaštitu sluznica a to je važno u tretmanu hronične inflamacije gornjih disajnih puteva, a ima ulogu i u formiranju i aktivaciji antitela. Vitamin B6 direktno utiče na broj limfocita i interleukina, dok Vitamin B12 poboljšava koncentraciju i apetit, stimuliše rast i neophodan je za sintezu crvenih krvnih zrnaca. Neizostavan u efikasnom funkcionisanju imunog sistema je i Vitamin D u obliku D3. Istraživanja su pokazala i da suplementacija vitaminom D smanjuje rizik od pojave ponavljajućih upala srednjeg uha kod dece.

4. Koja su indikacije za primenu Immunotrofine d

Kroz dugogodišnju praksu, dokazana je njegova efikasnost i bezbednost primene u sprečavanju razvoja učestalih respiratornih infekcija i pri čemu se kod više od polovine pacijenata smanjila potreba za eventualnim hirurškim intervencijama ne samo adenoidnih vegetacija već I tonzila.Prevencija i tretman adenotonzilarne hipertrofije su ključne indikacije za primenu ovog preparata. Takođe se preporučuje pre i posle hirurških intervencija, adenoidnih vegetacijaradi sprečavanja mogućeg recidiva, jer je tada imunitet oslabljen i deca su prijemčiva za virusne i bakterijske infekcije.U kombinaciji sa antibioticima i antipireticima kod akutnog i hroničnog tonzilitisa, rinosinuzitisa, otitisa, laringitisa, faringitisa. Kod dijagnostikovanog hroničnog sekretornog otitisa, gde je sekundarni uzrok uvećan adenoid, Immunotrofina d je opravdala u potpunosti svoju primenu.

5. Način primene i doziranje?
Imuntrofinu d rastvor treba uzimati 1x dnevno između obroka 5ml ili 10ml u zavisnosti od uzrasta deteta, najmanje 3 meseca, a prema potrebama i duže. Najbolje je početi sa primenom već početkom jeseni, kada počinju respiratorne infekcije. U praksi se pokazalo veoma efikasna primena u perioduod oktobra do aprila, posebno kod dece koja idu u kolektiv. Preparat nema neželjenih efekata i organizam ga odlično toleriše.Prijatnog je ukusa vanile ili karamele i bez glutena je. Može se koristiti uz svu drugu konvencionalnu terapiju, prilagođeno težini simptoma oboljenja.

Prim dr Vesna Stojanović, spec otorinolaringologije