REDOSLED dohranjivanja

(šta se & kada dodaje u bebinu ishranu)

Sudeći po vašim pismima, ovo pitanje muči većinu novopečenih mama. Zamolili smo zato nutricionistkinju Danislavu Radišić da vas posavetuje u vezi sa pravilnom ishranom vaše bebe

POVRĆE
– Od povrća najpre se uvodi šargarepa, a zatim se, ukoliko je dete dobro podnosi, postepeno uvode tikvice i bundeva. Posle ovih namirnica slede krompir, grašak i spanać.
– Povrće se daje jednom dnevno, sa mlekom, puterom ili maslinovim uljem (jedna kafena kašičica). Supa od povrća veoma je značajna u ishrani deteta jer njegovom probavnom sistemu pomaže da apsorbuje hranljive sastojke rastvorene u vodi tokom kuvanja. Svake nedelje treba dodati samo jednu vrstu povrća. Samo na taj način objektivno možete da odredite koja namirnica eventualno izaziva alergijsku reakciju.

VOĆE
– Prvo se daje sezonsko voće i to kuvano na pari u količini od 30 do 50 g. Voće kuvano na pari biološki je kvalitetnije jer se tako gubi manje vitamina i minerala. Umesto kuvanog voća (kompot), detetu se može dati pečena jabuka ili kruška, ali samo jednom dnevno.
– Pečeno voće se posebno preporučuje prilikom poremećaja varenja. U pripremljenu kašu od voća može se dodati i mleveni bebi keks (najbolje integralni).
– Citrusno voće, zbog rizika od alergije, ne treba davati tokom cele prve godine bebinog života.

ŽITARICE
– Pšenica, raž, ječam i ovas daju se posle 6. meseca, i to u obliku instant cerealija koje ne sadrže gluten. Cerealije se dodaju zbog toga što su rezerve gvožđa iscrpljene, pa se ono mora unositi hranom.

MESO
– Meso je bogato visokovrednim belančevinama i lako svarljivim gvožđem. Gvožđe je značajno za stvaranje krvnih ćelija. Daje se povremeno ili svaki drugi dan. Za bebu je najbolje teleće, jagnjeće, pileće, ćureće i juneće meso. Može mu se davati i kuvana bela riba, ali posle prvog rođendana. Meso mora biti sveže i posno, a najbolje ga je nuditi kuvano u količini od 10 do 20 grama, dva puta nedeljno. Džigerica, pileća ili ćureća, preporučuje se jednom nedeljno.

ŽUMANCE
– Žumance se daje bebi posle 6. meseca, tri puta nedeljno po polovina. Da bi se odvojilo žumance, jaje mora da bude tvrdo kuvano, i to petnaestak minuta na 100 stepeni Celzijusa.

REDOSLED PO MESECIMA
7. mesec
Ako su zadržana četiri podoja, u podne se umesto ukinutog podoja, može davati kaša od povrća sa žumancetom. Ako beba ima tri podoja, drugi nemlečni obrok treba da bude kaša od kuvanog voća, kojem se može dodati i mlevena plazma. Tri do četiri puta nedeljno dodajte seckano kuvano meso u količini do 40 g. Jednom nedeljno preporučuje se džigerica u količini od 20 do 30 g. Sada možete bebi da dajete i obroke koji su i grublje samleveni da biste ga podstakli da žvaće, jer većini beba u tom uzrastu izbijaju zubići.

8. mesec
Ako beba ima tri podoja, druga dva obroka su kaša od voća i kaša od mešanog povrća sa dodatkom žumanceta ili mesa. U 8. mesecu daje se i pasirani grašak. Sveže voće se preporučuje u količini od 70 grama. Zimi se preporučuje davanje po kafene kašičice ribljeg ulja, kako bi se zadovoljile potrebe organizma za vitaminom D koji je neophodan sastojak za razvoj kostiju zuba, a štiti i od rahitisa.
Dva puta dnevno (po 50 ml) bebi davati prirodno ceđeni sok (od voća ili povrća), kako bi se zadovoljile potrebe za vitaminom C. Ovaj vitamin je neophodan za razvoj kostiju, krvnih sudova i ostalih tkiva. Dozvoljen začin je vanila. U ovom uzrastu, kada izbiju prvi zubi, detetu se može dati da gricka koricu hleba ili bebi keks.

9. i 10. mesec
Odojče dobija po jedan obrok kaše od voća, kaše od povrća i mlečne kaše, i jedan ili dva podoja. Mlečna kaša može da se pravi od griza, ali i od pirinča kuvanog u mleku ili bebi keksa izdrobljenog u mleku. Tri do četiri puta nedeljno bebi se daje kuvano meso, a jednom nedeljno pileća ili ćureća džigerica (može biti skuvana u supi ili dinstana). U ovom uzrastu, bebi se može davati i kuvana bundeva, koja je odličan izvor beta karotena i kalcijuma. Osim toga, bundeva se lako vari. Voće se daje u količini od 100 g dnevno. Dozvoljeni začini su peršun, morođija i kakao.

11. i 12. mesec
Broj obroka treba svesti na tri glavna (doručak, ručak i večera), po sistemu „jedan od povrća, jedan podoj i jedan mlečna kaša“. Između glavnih obroka bebi se daje jedan ili dva manja obroka od voća i voćni sok (prirodno ceđen bez dodatka šećera). Krajem prve godine u ishranu je potrebno uvoditi grožđe, šljive i ribizle. U ovom periodu bebin jelovnik se proširuje namirnicama kao što su pasulj, sir i jaje. Možete mu pripremati kiflice sa medom, mladim sirom i kajmakom. Sada se može uvesti i povrće jačeg ukusa kao što su karfiol, kelj, brokoli i špargla. Kod neke dece, paradajz može izazvati alergijske reakcije, pa ga ne treba uvoditi u ishranu pre nego što dete napuni godinu dana.

Važno!
– Bebina hrana se ne soli!

– Kao što je već rečeno, citrusno voće, kravlje mleko i belance ne daju se do navršenih godinu dana.
– Nemojte da dodajete šećer u bebinu hranu!
– Žumance treba da je tvrdo kuvano i razređeno mlekom (majčinim ili adaptiranim) jer će se u protivnom lepiti za bebino nepce, pa ona neće moći da ga proguta.

Ključno pitanje: KADA POČETI SA DOHRANOM?
Posle 6. meseca bebi je potrebna dopunska ishrana zbog veće pokretljivosti i potrebe za mnogo više energije. Veoma je važno da se namirnice u početku daju u malim količinama, jedna po jedna. U početku, svo voće i povrće daje se u obliku pirea, a kasnije, kada bebi izbije nekoliko zubića, hrana se daje izgnječena viljuškom ili sitno iseckana.

Danislava Radišić, nutricionista i pedagog