ADHD: Sve o hiperaktivnosti

Ako je dete živahno, puno energije, u pokretu, brbljivo i radoznalo, to ne znači da je hiperaktivno i da ima poremećaj pažnje čiji naziv je ADHD (od engleskog „attention deficit hyperactivity disorder“). Ono je samo puno života i želi da „bude na sto mesta istovremeno“. Ali, ako ga zainteresujete za slikovnicu, priču ili film, smiriće se i pažljivo vas slušati. Međutim, to vam sa hiperaktivnim detetom neće uspevati lako, jer njegova pažnja ne traje duže od pet minuta.

Šta je, zapravo, ADHD?
ADHD je skraćeni naziv za ponašanje koje nazivamo „poremećaj pažnje i hiperaktivnost“. Odnosi se na niz raznih simptoma koji najčešće obuhvataju smetnje pažnje praćene nemirom i impulsivnošću. ADHD nije samo faza koju će dete spontano prerasti, niti je uzrokovan roditeljskim neuspehom u vaspitanju. To je stvarni, biološki uslovljen poremećaj koji je izražen na tri različita područja: aktivnosti, pažnje i kontrole.

PODRUČJE AKTIVNOSTI
Dete koje ima problema sa (hiper)aktivnošću:

* često trese rukama i nogama, vrpolji se i meškolji
* neprekidno ustaje u situacijama kada se očekuje da sedi na mestu (na primer u školi)
* mnogo trči, skače ili se penje u situacijama u kojima to nije prikladno
* teško mu je da se tiho i mirno igra
* ponaša se „kao da ga pokreće motor“
* preterano mnogo i glasno govori
* stalno je u pokretu
* lako se uzbudi
* naglo poseže za predmetima
* neumorno je i ne prestaje da traga za novom zabavom

PODRUČJE PAŽNJE
Nepažnju kod deteta možemo uočiti kroz sledeća ponašanja:
* pravi greške zbog nemara i ne posvećuje pažnju detaljima
* teško održava pažnju u zadacima ili u igri
* čini se da ne sluša čak i kada mu se direktno obraćamo
* teško mu je da organizuje zadatke i aktivnosti
* često gubi svoje stvari
* lako ga ometaju spoljašnji nadražaji koje druga deca ne primećuju
* sporije je u učenju od druge dece
* teško se koncentriše
* ima slabu sposobnost planiranja
* odsutno je i nepažljivo

PODRUČJE KONTROLE
Impulsivno dete prepoznaje se po sledećim karakteristikama:
* „istrčava“ sa odgovorom pre nego što mu se postavi pitanje
* ima poteškoće s čekanjem reda
* često prekida i ometa druge
* burno emotivno reaguje
* izuzetno je nestrpljivo
* brzo se prebacuje s jedne aktivnosti na drugu, a da pritom ne završava prethodnu
* nametljivo je
* ne čeka uputstva
* ne može da prati pravila igre

Kako roditelji mogu pomoći detetu (i sebi)?

Važno je znati da se ponašanje deteta ne može promeniti „preko noći“. Potrebno je vremena da bi se primetile promene i nerealno je očekivati brz napredak. Međutim, uz istrajnost i doslednost, ponašanje deteta menjaće se u pozitivnom smeru, a roditelji će imati realnija očekivanja. Da bi to postigli, mogu im pomoći sledeći saveti.

1. Postavite sebi jasne ciljeve
Ako starije dete, primera radi, tuče mlađe, strpljivo ga podučavajte da to ne čini. Poenta je u tome da se svako neprimereno ponašanje posebno ispravlja.

2. Vodite računa o „izboru“ kazne
Hiperaktivna deca ne reaguju na sankcije uobičajeno, pa se često dešava da ono što roditelj smatra kaznom, dete doživljava kao nagradu. Primer: ono želi da skrene pažnju na sebe, pa namerno tresne igračku o pod. Majka prekida rad u kuhinji i grdi dete, a ono je upravo to i želelo – da mu ona posveti pažnju. Zbog toga je važno da napravite pravi izbor kazne i primenite samo one koje će promeniti detetovo ponašanje.

3. Princip „bezbednog tolerisanja“
Ako dete ne prestaje da skače po svom krevetu, a vi ste sigurni da ne može da se povredi, ne obraćajte pažnju na njega – umoriće se, pa će prestati sa tom aktivnošću i preći na neku drugu. Ono mora da bude aktivno, to je jače od njega, pa ga zato nemojte sputavati, već mu dozvolite da „istrese“ energiju na bezbedan način.

4. Vodite računa o svom ponašanju
Deca uče imitirajući odrasle, pa zato vodite računa kako se ponašate pred detetom. Ako roditelj stalno viče na dete, prekoreva ga i grdi – i ono će se tako ponašati.

5. Budite jasni i precizni
Potrudite se da vaša uputstva detetu uvek budu jasna, jednostavna i razumljiva kako bi iz njih moglo zaključiti šta se od njega očekuje. Vaše reči poput, „prekini“ ili „budi dobar“ mogu dete zbuniti, jer ono ne zna šta zapravo želite.

6. Razvijajte samopoštovanje kod deteta
Hiperaktivno dete sumnja u svoje sposobnosti. To ga često sputava u postizanju uspeha, prepoznavanju i prihvatanju onih aktivnosti u kojima je uspešno. Uz osećaj da se razlikuje od druge dece, hiperaktivno dete često ima negativno mišljenje o sebi. Pohvalama i primećivanjem detetovih dobrih osobina, povećaćete njegovo samopoštovanje.

7. Jasno komunicirajte s detetom
Nepažljivo i impulsivno dete ima potrebu za što jasnijom komunikacijom, pa zbog toga uputstva treba da budu jednostavna i sažeta. Umesto da mu kažete: „Spremi svoje stvari“ pokušajte sa „Molim te, pokupi svoju odeću s poda i stavi je u korpu za prljavi veš“.

8. Budite realni i postepeni
Usmerite se na nekoliko obrazaca ponašanja deteta za koje smatrate da su neprimerena (na primer, uništava stvari, fizički nasrće na vršnjake, viče, ne želi da piše domaći zadatak…) pa ih ispravljajte jedno po jedno. To ćete učiniti detaljno mu opisujući kako treba da postupi u određenoj situaciji i šta mora da promeni u svom ponašanju.

9. Magična moć pohvale
Prilikom učenja poželjnog ponašanja važno je da roditelji budu pozitivno orijentisani, da prate, poučavaju i nagrađuju dete. Neka pohvala sledi neposredno nakon poželjnog ponašanja (na primer „Hvala ti što si mi poneo torbu“). Ne zaboravite da pohvalite dete pred drugima.

10. Pomozite mu da nađe drugare
Hiperaktivno dete može imati poteškoće u sklapanju i negovanju prijateljstava zbog svoje impulsivnosti i nedostatka koncentracije, pa mu je zbog toga potrebna pomoć odraslih da bi usvojilo društveno prihvatljivo ponašanje. Veoma je bitno da mu ta pomoć bude pružena bez kritike i na pozitivan način. Jedan od načina jeste da omogućite detetu da u kuću dovede drugare, jer ono samo ne zna kako to da učini.

Violeta Pivnički, dečji psiholog