Kravlje vs kozje mleko

Primili smo dosta vaših mejlova u kojima nas pitate treba li deci davati kravlje ili kozje mleko. Zamolili smo našu nutricionistkinju da razreši ovu dilemu… Da se razumemo: do godinu dana detetu ne treba davati nijedno drugo mleko osim majčinog ili adaptirane mlečne formule. Nakon ovog uzrasta, kozje mleko ima prednost nad kravljim. Evo i zbog čega…

Po svom hemijskom sastavu, fizikalnim i organoleptičkim karakteristikama, kozje mleko slično je kravljem, mada poseduje određene sastojke po kojim se od njega razlikuje. Kozje mleko, kao i proizvodi od njega (sirevi), izrazito su bele boje, budući da beta-karoten sadrže tek u tragovima. Za kozje mleko karakterističan je „kozji ukus i miris“ koji potiče od kapronske, kaprilne i kaprinske masne kiseline, koje su delimično i posledica spontane razgradnje mlečne masti.

Mlečna mast

Udeo mlečne masti u kozjem mleku iznosi od 2,5 do 4,5 % i to u obliku masnih globula, prečnika od 2 do 3 mikrometra (u slučaju kravljeg mleka prečnik im je od 3 do 8 mikrometra). Sitnije masne globule u kozjem mleku bolje su dispergirane, što osigurava bolju homogenost, a brža hidroliza masnih kiselina doprinosi lakšoj probavljivosti u odnosu na kravlje mleko, što je naročito važno u ishrani dece s problemom crevne malapsorpcije. Zbog brže enzimske razgradnje, mlečna mast kozjeg mleka bolje se resorbuje u probavnom sistemu, tako da mu je potrebno samo 40 minuta da se probavi, dok se kravlje vari dva i po sata! Bolja probavljivost, izražen alkalitet i viši puferni kapacitet karakteristike su koje kozje mleko značajno razlikuju od ostalih vrsta. Zbog toga se preporučuje u ishrani dece, bolesnika i rekonvalescenata. Postignuti su dobri rezultati u lečenju raznih poremećaja apsorpcije kod pacijenata koji pate od hiperlipoproteinemije, srčanih bolesti, dečje epilepsije, fibroznih cista, bolesti žuči i žučnih kamenaca. Kod dece hranjene kozjim mlekom zabeležen je brži rast, veća telesna masa i bolja mineralizacija kostiju u odnosu na decu hranjenu kravljim mlekom. Mlečna mast kozjeg mleka sadrži konjugovanu linolnu kiselinu, za koju je dokazano da poseduje antikancerogeno dejstvo. Osim toga, sadrži i manje holesterola (10 mg/100 g) u poređenju sa kravljim (13 mg/100 g).

Proteini

Po udelu proteina kozje mleko je veoma slično kravljem, a razlike su utvrđene u aminokiselinskom sastavu i relativnom odnosu pojedinih vrsta proteina. Međutim, proteini kozjeg mleka probavljiviji su od proteina kravljeg, a apsorpcija aminokiselina je mnogo efikasnija. Jednom čašom osigurava se čak 18% dnevnih potreba deteta za proteinima, dok se čašom kravljeg mleka pokriva samo 13%. Laktoza (mlečni šećer) Kozje mleko sadrži manje laktoze od kravljeg, što je prednost za decu koja pate od intolerancije laktoze. Nepodnošljivost laktoze jeste stanje koje nastupa kao posledica neresorbirane laktoze. Pojedini istraživači utvrdili su da kozje mleko sadrži oligosaharide koji deluju protivupalno te doprinose lakšoj probavljivosti, naročito u slučaju poremećene funkcije creva.

Vitamini i mineralne materije

Iako je sadržaj mineralnih materija u kozjem i kravljem mleku prilično sličan, kozje sadrži 13 % više kalcijuma, 25 % više vitamina B6 ; 47 % više vitamina A, kalijuma 134 % više, niacina triput više i bakra četiri puta više. Za mineralizaciju kostiju deteta naročito su važni kalcijum i fosfor. Jednom čašom kozeg mlijeka osigurava se 32,6 % dnevnih potreba mališana za kalcijumom i fosforom, dok kravlje zadovoljava svega 26 % dnevnih potreba deteta.

Lekovitost

Na lekovitu moć kozjeg mleka ukazao je još davno Hipokrat. U XIX veku surutkom ove vrste mleka lečile su se bolesti poput upale pluća, žutice i reume. U novije vreme, preporučuje se u prevenciji alergija na proteine kravljeg mleka ili druge alergene koji su česti kod odojčadi i male dece. Alergijska reakcija na protein kravljeg mleka može se manifestovati na razne načine i na raznim organima. Ukoliko se radi o probavnim organima, može doći do povraćanja, proliva, bolova u trbuhu (kolika), a ako se radi o odojčetu, njegovo napredovanje će usled toga biti usporeno. Odgovor disajnih organa na alergijsku reakciju je bronhitis i suženje bronhija, što otežava normalno disanje. U prvom mesecu života česte su pojave urtikarije odnosno različiti oblici dermatitisa. Istraživanja sprovedena u Švedskoj potvrdila su da je kravlje mleko bilo glavni uzročnik stomačnih grčeva kod 12 do 30 % beba uzrasta do tri meseca. Kolike su zapažene čak i kod beba čije su mame pile kravlje mleko. Kod starije dece intolerancija na proteine kravljeg mleka utvrđena je u oko 20 % slučajeva. Oko 40 % pacijenata osetljivih na proteine kravljeg mleka dobro je podnosilo proteine kozjeg. Zato lekari, kao zamenu za kravlje, preporučuju konzumaciju – kozjeg mleka!