20 bezazlenih pojava koje uznemiruju sve majke

Ako ste se do sada “stresirali” svaki put kada vaš bebac uradi nešto neuobičajeno, nakon čitanja ovog teksta, svakako ćete mirnije spavati… Od dana kada beba dođe na svet, mame ne rade ništa drugo nego se motaju oko njih. Čak i dok anđelčići spavaju, mame (umesto da se odmaraju) sede pored krevetića i blaženo gledaju u najdraže biće posmatrajući njegovo sićušno lice, nosić, ručice… A onda se beba naglo trgne! Ili, pogleda u mamu, pa ukrsti očima… Ili, pocrveni u licu kao da će eksplodirati… Većina majki (naročito mladih) u tim momentima se zbuni, neke se uspaniče i pomisle: „O, ne! Moje dete je razroko!“ Ili: „O, ne! Moje dete se nekontrolisano trza! Sigurno nešto sa njim nije u redu!“. Da bismo vas smirili i uverili da su takve pojave sasvim normalna stvar, jedna beba je rešila da se „izjada“ svojoj mami i da joj „objasni“ šta se to zapravo dešava.

1. Ponekad pocrvenim u licu i ispuštam čudne zvuke…

Bebina creva miruju devet meseci u maminom stomaku, ne radeći apsolutno ništa. Kada se beba rodi i počne da sisa, njena creva dobijaju ogroman „zadatak“ koji ne uspevaju baš uvek najbolje i da obave. Zato beba često ispušta gasove, pri tom se naprežući kao da kaki (s već poznatim crvenilom u licu), a mame se tada obično zabrinu i pomisle da bebu nešto boli ili da ima problema sa pražnjenjem creva. Ne sekirajte se, sve je u redu… Kada primetite ovu pojavu kod vaše bebe, podignite je u uspravan položaj jer nije jednostavno ispuštati „golubove“ u ležećem položaju.

2. Nisam se ojeo zbog prljave pelene, ima još razloga zbog kojih koža može da se crveni!

Male bebe piške svakih sat-dva, ali pošto se hrane na svaka tri sata, obično ih tada majke i presvuku, tako da nema bojazni od ojeda. Međutim, i pored redovnog presvlačenja, neke bebe se ipak ojedu. Zašto? Zato što njihov probavni sistem još nije dorastao tome da sagori sve ugljene hidrate iz mleka i da ih pretvori u kiselinu. Kada beba ispušta gasove, tada se oslobađa i deo kiseline koja iritira njenu nežnu kožu. Ako je to slučaj sa vašom bebom, potrebno je da se potrudite da joj češće menjate pelene i da joj obilnije mažete guzu.

3. Možda moji noktići deluju kao da su urasli, ali nisu…

Većina roditelja brine zbog izgleda noktića svoje bebe jer izgledaju kao da su urasli u meso. Međutim, to je sasvim normalna pojava i ne treba da vas brine. Ako, i pored ove naše tvrdnje, sumnjate da je bebin nokat urastao u meso, napravite mali test: nežno prstima stisnite bebin nokat. Ako je urastao, to ćete veoma brzo saznati (prema količini buke koju će dete proizvesti).

4. Imam ravna stopala, ali to ne znači da ću hodati poput medveda

Sve novorođene bebe imaju ravna stopala i to ne treba da vas brine. Pre bi trebalo da vas zabrine ukoliko vaša beba ima podignut svod stopala u prvih nekoliko meseci života, jer to može da bude znak nekog neurološkog poremećaja. Ali, ne mora! Proces formiranja svoda stopala odvija se sve do predškolskog uzrasta.

5. Nekoliko meseci neću moći da ispravim noge i prstiće, pa šta?

Odraslom čoveku utrnu noge ako samo sat vremena ne promeni položaj. Zamislite kako se oseća beba koja devet meseci raste u skučenom prostoru? U početku je sve OK, ali pošto vreme odmiče, beba raste, a prostor se sužava, ona mora da se snađe kako zna i ume. Bebe problem skučenog prostora rešavaju tako što skupljaju nožice prema bradi, a, kada izađu „na slobodu“, ne mogu odmah da se priviknu na širinu prostora, tako da se još izvesno vreme ponašaju kao da se još uvek nalaze u maminom stomaku. Taj „običaj“ će zadržati još mesecima, a nožice i stopala potpuno će im se ispraviti tek oko treće godine života.

6. Znam da nekada izgledam smešno, jer jednim okom gledam prema istoku, a drugim prema zapadu…

Očni mišići kod novorođenih beba još nisu dovoljno jaki da usmeravaju pogled ka „istom mestu“. Vremenom, oni jačaju, ali ponekad se dešava da jedan mišić brže napreduje od drugog, tako da beba izgleda kao da je razroka. Ova pojava treba da nestane oko trećeg meseca bebinog života. Ukoliko se to ne dogodi, konsultujte se sa pedijatrom.

7. Ne mogu da dišem na usta, već samo na nos!

Kod novorođenih beba glasne žice postavljene su nešto viši položaj nego kod odraslih. To im omogućuje da neometano dišu dok sisaju, ali ova pojava ima i loših strana: beba ne može da diše na usta, i to će joj predstavljati veliki problem ako joj se nosić zapuši. Ne brinite, za nekoliko meseci naučiće da diše na usta.

8. Plačem, a suza ni od korova!

Ni manjeg bića ni većeg galamdžije! Prvih nekoliko nedelja novorođena beba radi samo četiri stvari: plače, sisa, spava, prlja pelene, a zatim opet plače, i tako u krug. Međutim, od tog silnog plakanja, nećete videti ni jednu jedinu suzicu! Evo zašto je to tako: potrebno je nekoliko meseci da se bebini suzni kanali potpuno otvore. Do tada, u suznim žlezdama stvara se samo onoliko tečnosti koliko je neophodno da se održi vlažnost bebinog oka.

9. Bez tumbanja, molim!

To je za mene veoma stresno i opasno! Mozak novorođene bebe još uvek nema mijelinski „omotač“, koji predstavlja neku vrstu masne „izolacije“ nerava, tako da on nije „fiksiran“ unutar lobanje. Ukoliko novorođenu bebu neko grubo prodrma, njen mozak se tada pomera napred-nazad, što može da dovede do niza veoma ozbiljnih oštećenja. Zato, još uvek nejakim bićima treba „rukovati“ nežno i pažljivo.

10. Moje disanje je ubrzano i nepravilno, ali to ne znači da sam bolestan!

Odrastao čovek diše polako i ujednačeno, od 12 do 20 udisaja u minutu. Novorođena beba udahne 60 puta u minutu, a ponekad se desi da ne diše i po desetak sekundi. Ovo se dešava iz sledećeg razloga: bebina pluća su veoma mala, a neurološki sistem ne funkcioniše još uvek u potpunosti. Kratko rečeno, potrebno je da prođe oko šest meseci da se pluća i mozak usklade i da počnu da rade ujednačeno.

11. Izgledam smešno i šašavo, trzam se, bacakam i kolutam očima…

Da, zaista to može da izgleda tragikomično, ali nema mesta za zabrinutost. Mame počnu da paniče kada njihova beba napravi nagli pokret, zakoluta očima ili se u toku spavanja trza… Sve su to posledice nezrelosti nervnog sistema i obično se gube do šestog meseca života. Naravno, to ne znači da je razvoj nervnog sistema završen, već da beba počinje da pravi voljne pokrete umesto refleksnih.

12. Moj unutrašnji termometar nije naročito efikasan… Novorođene bebe ne mogu da regulišu temperaturu svog tela pošto njihova tiroidna žlezda (koja je odgovorna za termoregulaciju) još ne funkcioniše kako bi trebalo. U prvih mesec-dva morate da vodite računa o tome da li je bebi vruće ili joj je hladno i da u skladu sa tim preduzimate određene mere. Srećom, telo novorođene bebe ima oko 15% masnog tkiva, tako da je ona na neki način zaštićena od gubitka toplote.

13. Veoma sam osetljiva na gubitak tečnosti i veoma lako mogu da dehidriram…

Telo odraslog čoveka sastoji se od 52-65% vode, dok je taj procenat kod beba znatno viši – 75-85%! Međutim, i pored toga što bebin organizam sadrži visok procenat vode, bebe mnogo brže dehidriraju nego odrasli. Zašto? Zato što je proces razmene materija (metabolizam) u njihovom organizmu čak četiri puta brži nego kod odraslog čoveka i, kao što rekosmo, one mnogo brže dišu.

14. Približite se, molim… još uvek ne mogu da „dobacim“ na daleko…

Iako su sve bebe „okate“, one u početku ne vide dalje od vašeg lica, i to kada im se približite veoma blizu. Vremenom će se očne jabučice vaše bebe namestiti kako treba, rožnjača će „sazreti“, pa će se i njeno vidno polje proširiti.

15. Štucam često, ali mene to ne boli...

Većina beba počnu da štucaju još dok su u maminom stomaku. Ovo se dešava kao posledica spazma dijafragme koja na taj način počinje da „priprema“ mala pluća za disanje. Učestalo štucanje se nastavlja još nekoliko meseci nakon rođenja, pošto dijafragma još uvek nije sposobna da u potpunosti kontroliše protok vazduha. Ne brinite, štucanje za bebu nije neprijatna pojava, već je oslobađa viška vazduha.

16. Znam da sam dosadan jer moram da jedem svakih dva-tri sata..

. Mala beba je stalno gladna i mame se uglavnom osećaju kao da ništa drugo ne rade osim što doje svoje bebe (ili pripremaju adaptirano mleko za hranjenje na flašicu). To će trajati sve dok se njihov mali želudac ne proširi toliko da bi mogao da prihvati veću količinu hrane koja će ih duže držati sitim. Poređenja radi, bebin želudac pedeset puta je manji od želuca odraslog čoveka. Oko prvog rođendana, on će dostići trećinu svoje konačne veličine!

17. Moji obrazi su idealni za štipkanje i ljubljenje, ali to nije pravi razlog zašto sam buckast…

Da bi mogla pravilno da sisa, bebini obrazi su „postavljeni“ slojevima masnog tkiva, što svaku bebu čini neodoljivo slatkom. „Zadatak“ ovog masnog tkiva jeste da pomogne vilici da se pomera u toku sisanja, dok beba ne nauči pravilno da pomera jezik i da guta.

18. Uši su mi malo preklopljene, ali ne brinite, to ne znači da ću biti klempav!

Ovo je naročito osetljivo pitanje za mame! Bebine mekane i savitljive uši preklopljene su i, avaj, sve one se plaše da će njihovo dete ostati klempavo. Neke mame bebi čak stavljaju kapicu, iako je napolju 40 u hladu, samo da bi izbegle „katastrofu“. Nema razloga za paniku, jer će nakon nekoliko nedelja bebine uši postati čvršće i same će se namestiti na pravo mesto.

19. Mojim kukovima treba malo vremena da se potpuno razviju..

. Kod novorođenih beba, kugla butne kosti nije načinjena od koštanog tkiva, već od hrskavice. Zato je veoma važno da se beba pravilno povija, to jest da se primenjuje, takozvano, široko povijanje u prvih nekoliko meseci, tako će se sprečiti ispadanje „glave“ butne kosti iz ležišta. Kontrola kukova kod ortopeda obavezna je u prva tri meseca bebinog života.

20. Znam da se na mojoj glavici nalaze neke „rupe“ i da se moja mama plaši da dotakne ta mesta…

Svaka novorođena beba na glavici ima fontanele – mesta na kojima se kosti lobanje još uvek nisu spojile. Priroda ne dozvoljava da se ove kosti spoje da bi u toku porođaja bebina glava bezbedno, bez oštećenja, mogla da prođe kroz porođajni kanal (koji je za bebu dugačak „hiljadu milja“!). Nekoliko meseci nakon rođenja, one počinju da se spajaju, da bi se ovaj proces završio oko prvog rođendana.