Trudnoća: Kako se utvrđuje Rh-faktor?

Nakon utvrđivanja trudnoće, jedan od prvih i najvažnijih testova kojima trudnica treba da se podvrgne jeste utvrđivanje krvne grupe i Rh-faktora. Rh-faktor može da ima značajnu ulogu u zdravlju vaše bebe i zato je veoma važno da ga što pre utvrdite.

Šta je to Rh-faktor?

Osobe različitih krvnih grupa na površini eritrocita imaju belančevine koje su specifične za njihovu krvnu grupu.

Krvna grupa A ima jednu vrstu belančevina, B drugu, AB obe, a nulta grupa nema nijednu. Pored tih belančevina, kojima se određuje kojoj krvnoj grupi pripadate, postoji još jedna vrsta koja se nalazi u krvnim ćelijama nekih ljudi, dok kod drugih ne postoji.

Ta belančevina je nazvana „rezus faktor“, prema nazivu vrste majmuna kod kojih je prvi put pronađena. Oni koji je u svojim ćelijama imaju jesu Rh pozitivni, a oni koji je nemaju jesu Rh negativni.

Kako to sve funkcioniše?

Većina je ljudi, odnosno oko 85 odsto populacije, jeste Rh pozitivno. Ako je žena Rh negativna, a muškarac Rh pozitivan, i njih dvoje začnu dete, postoji potencijalna opasnost od neslaganja tj. inkompatibilnosti.

Šta se zapravo dešava? Može da se dogodi da dete koje se razvija u stomaku Rh negativne majke nasledi očevu Rh pozitivnu krvnu grupu (a to se dešava u više od 50 odsto slučajeva). Tada nastaju problemi, ali ne u prvoj trudnoći jer tokom nje krv fetusa ne prodire u majčin krvotok.

Međutim, tokom porođaja, bebina krv prodire u krvotok majke i tada njen organizam počinje da proizvodi antitela (molekule belančevine koji kasnije uništavaju prisutna „strana“ tela u organizmu).

Rh antitela su sama po sebi bezopasna, sve dok majka opet ne zatrudni. Ako je u prvoj trudnoći nosila Rh pozitivno dete i ako je došlo do prelaza Rh pozitivnih eritrocita u njen krvotok, antitela će krenuti u „rat“ protiv bebinih eritrocita jer ih „vide“ kao „strana“ tela. Ona će brzo proći kroz posteljicu u bebin krvotok i prouzrokovati masovno razaranje eritrocita, što može da dovede do teške anemije, a u najgorem slučaju i do smrti deteta u materici. Mogu da uzrokuju i stanje poznato kao hemolitična ili Rh bolest.

Kako se Rh bolest može sprečiti?

U prošlosti je Rh inkompatibilnost predstavljala veoma veliki problem. Novorođenčad su se rađala bolesna ili su umirala. Srećom, danas su postignuta značajna medicinska dostignuća u prevenciji komplikacija usled Rh inkompatibilnosti, kao i tretmana novorođenčadi koja boluju od Rh bolesti.

Danas se ženama kod kojih postoji mogućnost razvoja antitela u trudnoći daje jedna ili čak dve doze Rh imunoglobulin. Prva se daje oko 28 nedelja trudnoće, a druga u prvih 36 časova (najviše 72 časa) nakon porođaja. To sprečava stvaranje Rh antitela.

Rh imunoglobulin takođe se može dati i nakon pobačaja, amniocenteze ili krvarenja tokom trudnoće. Ta injekcija sprečava stvaranje bilo kakvih potencijalno opasnih antitela koja bi mogla da naškode njenim budućim bebama.

Šta ako beba ipak oboli?

Ukoliko se testiranjem potvrdi da žena u prvoj trudnoći već ima razvijena Rh antitela u krvotoku (što može biti reakcija na propuštanje krvi ploda kroz posteljicu u majčin krvotok), postoji opravdana sumnja na postojanje hemolitične bolesti fetusa ili Rh bolesti. U tim se slučajevima može uraditi amniocenteza kako bi se odredio nivo bilirubina u plodovoj vodi.

Po potrebi se određuje nivo hemoglobina i prisustvo anemije fetusa, a tokom cele trudnoće će se pažljivo pratiti broj antitela. Veoma retko, ako je inkompatibilnost ozbiljna i bebino zdravlje ugroženo, može se izvršiti transfuzija krvi deteta još dok je u majčinom stomaku ili neposredno nakon porođaja.

Svrha takve transfuzije je zamena bebine krvi čime se postiže stabilizacija nivoa crvenih krvnih zrnaca i eventualna šteta uzrokovana cirkulisanjem Rh antitela u bebinom krvotoku. Međutim, zahvaljujući velikoj efikasnosti Rh imunoglobina, takva vrsta transfuzije vrši se u manje od jedan odsto slučajeva.

Autor: Life Content