Zašto bebe vole igru skrivanja?

Igra skrivanja je igra  koja se sa bebama igra svuda u svetu, bez obzira na jezik i navike. Zašto je tako univerzalna? Zato što je vrlo moćno sredstvo učenja.

Reč je o igri u kojoj osoba rukama, krpom ili nekim sličnim predmetom prekrije lice kao da se sakrila pa ga zatim otkrije, što dovodi do smeha kod beba od nekoliko meseci. Ta ista radnja im je uvek iznova smešna.

Bebe ne čitaju knjige i ne poznaju puno ljudi pa iznenađujuća dugovečnost i društvena univerzalnost igre skrivanja pokazuje da ona izaziva neke reakcije u mozgu deteta. Pređašnja teorija je da bebe uživaju u ovoj igri jer su iznenađene pojavom lica pošto je bilo skriveno. Iako nam se to ne čini smešno i zanimljivo, deca, koja su doživela mnogo manje od nas, postaju iznenađena najuobičajnijim predmetima i radnjama.

U početku im je sve zbunjujuće, a vremenom uče da daju smisao onome što se oko njih događa. Švajcarski psiholog Žan Piaže nazvao je to „principom permanentnosti objekta“ i sugerisao da deca prve dve godine provode u shvatanju tog principa. Iz te perspektive, igra nije samo šala, već pomaže deci da svaki put iznova testiraju fundamentalni princip postojanja: da stvari mogu da budu na nekom mestu iako ih tamo ne vidimo.

Igra skrivanja koristi temeljnu strukturu svih dobrih šala – iznenađenje posle iščekivanja. Naučnici Žero Paro i Henri Glejtman napravili su test sa bebama od šest, sedam i osam meseci. U nekim slučajevima se pojavljivala osoba koja je posle skrivanja bila ista, a u drugim bi se pojavila druga osoba. Snimke dece su ocenjivali nezavisni posmatrači i procenjivali koliko su se deca smejala.

Zanimljivo je da su se deca, kada bi se pojavila druga osoba, manje smejala nego kada bi se posle skrivanja pojavila osoba koja se i sakrila. Reakcija je zavisila i od uzrasta bebe. Starije bebe su bile manje zabavljene novom osobom od mlađih zbog toga što je, kako navodi autor, očekivanje veće.

Poslednja tajna popularnosti igre skrivanja je što dete stiče nove sposobnosti pa na kraju počne i samo da se krije i time nas tera na igru. Napredovanje u igri pokazuje ono što dete uči o svetu, šta ga iznenađuje. Tako uči da ga prepoznaje, a zatim i da kontroliše ono što vidi.

Sva sreća što mi odrasli toliko uživamo u njihovom smehu da tu jednostavnu igru možemo uvek da igramo.

Izvor: bbc.com