Usavršavanje veština: Šta kada je vaše dete trapavo?

Ukoliko primetite da je vaše dete nespretno, nemojte ga osuđivati već mu pomozite da razvije određene fizičke sposobnosti.

„Kako si tako trapav, stalno padaš, vidiš kako druga deca to mogu!“. Ovakvi i slični komentari mogu da se čuju u parku, ili na putu do kuće – po povratku iz vrtića ili škole. To, najčešće, govore roditelji dece koja nisu spretna kao većina vršnjaka. Nažalost, takve primedbe obeshrabruju decu da ponovo pokušaju da izvedu istu aktivnost.

Nespretnost može da se manifestuje na različite načine, da bude većeg ili manjeg stepena, samo u nekim situacijama ili skoro uvek. Uglavnom se ispoljava pri trčanju, skakanju, hodu uz i niz stepenice, hvatanju i bacanju lopte, ali i pri korišćenju pribora za jelo i oblačenju. Nespretna deca imaju određene poteškoće i u pisanju, crtanju, izvođenju radnji koje zahtevaju preciznost.

Trapavost može biti nasledna

Pre bilo kakvog zaključka i odlaska kod stručnjaka, neko vreme treba posmatrati dete – moguće je da je „trapavost“ prolazna, jer je dete u novoj razvojnoj fazi. Takođe je važno da li je umorno, kao i koje je doba dana – uveče su sva deca pomalo nespretna. Osim toga, postoje i individualne razlike, pa ne treba upoređivati dete sa vršnjacima, kao ni dečake sa devojčicama, jer postoje razlike u sazrevanju.

Važno je uzeti u obzir i sopstvene sposobnosti. Možda ne padate na ulici, i ne prosipate sok iz čaše, ali pogledajte kako parkirate auto (da li vam je dovoljno jedno parking mesto, ili su vam potrebna dva), da li se sudarate sa ljudima kada je gužva na ulici, možda nikada niste naučili da vozite bicikl ili da plešete… Genetika svakako ima udela kada je reč o sposobnostima deteta.

Faktori koji utiču na trapavost

Nekada su razlog nespretnosti objektivni problemi, na primer neodgovarajuća obuća ili odeća – koja je prevelika ili neadekvatna (na primer, dete ne može da trči u lakovanim cipelama i dugačkoj suknji). Ravna stopala ili „X“ noge takođe mogu da budu uzrok čestom padanju.

Ako je dete preskočilo fazu puzanja, ostalo je uskraćeno za iskustvo savladavanja prepreka, dočekivanja na ruke pri padu, nagle promene pravca kretanja, kao i zavidne mišićne snage koju bi steklo.
Deca koju su roditelji vodili za ruke i tako ih učili da hodaju, nisu ovladala bočnom ravnotežom – što je, takođe, razlog za nespretnost. Naime, hod je izuzetno složena motorička aktivnost i zahteva dobru fizičku spremnost, kao i visok stepen koordinacije. Nije dovoljno da dete samo prohoda, već i da dobro uvežba hodanje u različitim uslovima (po ravnom, sa preprekama, na različitim podlogama, na neravnom terenu, sa obućom i bez nje, sa slobodnim rukama i istovremenim nošenjem predmeta u obe ruke).
„Savladavanje“ prostora

Kada dete ovlada kretanjem u zatvorenom prostoru, treba sve to da radi i na otvorenom – dvorište je idealno mesto za malu decu, ili obližnji park. Uloga odraslih je da pomognu detetu u prvim pokušajima, bez obzira što će ono tada verovatno da se isprlja, a možda i da pocepa odeću. Važno je da nauči da savladava uzbrdice i nizbrdice, da hoda po kamenju, šljunku, pesku, blatu, travi, snegu, kroz vodu.

Usavršavanje veština

U drugoj godini života se ovladava različitim motoričkim veštinama, a u trećoj se one usavršavaju. Dete sve bolje uspostavlja ravnotežu, može da se naglo zaustavi i da u trku promeni pravac, da skoči obema nogama i da, držeći se za ogradu, silazi niz stepenice. Takođe rado hoda po „suženoj“ površini, voli da savlađuje prepreke, da se provlači kroz uzane prolaze, i da se igra loptom. Aktivnosti rukama su sve preciznije, tako da lakše kontroliše pokrete olovkom, i sve bolje se služi priborom za jelo. Uz učestvovanje u dečjim igrama, roditelji treba pomno da prate aktivnosti deteta, da uočavaju kako koristi igračke i predmete, da dodaju nove stimulacije kako bi podsticali njegov razvoj.

Deca do pet godina „nemaju“ strah i misle da sve mogu – zbog toga je to najzahvalniji uzrast da ovladaju veštinama kao što je vožnja bicikla i rolera, skijanje, klizanje i plivanje. Starija deca počinju da se plaše, pa im treba pomoć i mnogo više podrške da bi se upustila u neko novo iskustvo.

Da bi dete bilo spretno, mora da razvije određene fizičke sposobnosti kao što su ritmičnost pokreta, preciznost, ravnoteža, koordinacija, brzina, snaga i harmoničnost pokreta.

Pohvalite svaki detetov uspeh

Dete ne može odmah da postane spretno – ali svaki, pa i najmanji uspeh treba pohvaliti! Nikako ga ne treba grditi kada nešto ne uradi dobro, naročito ne pred drugom decom. Napravite plan i krenite sa lakšim, manje složenim aktivnostima, da bi ih dete savladavalo postepeno. Ne insistirajte po svaku cenu ako nešto odbija da pokuša. Sačekajte neko vreme, pa mu to ponovo predložite.

Izbegavajte aktivnosti takmičarskog karaktera, to je preveliki izazov za „trapavo“ dete. Ako nemate dovoljno iskustva ili strpljenja, potražite stručnu pomoć. Kada uspete da savladate neku od veština uz pomoć stručnjaka, dalje ćete verovatno nastaviti sami sa svojim detetom.

Kada treba potražiti pomoć?

Ukoliko je vaše dete znatno nespretnije od većine vršnjaka, ali to nije „nasledilo“ od vas, a pri tome je prevremeno rođeno (neka istraživanja su pokazala da je kod takvih mališana nespretnost česta), obavezno treba da se obratite stručnjacima. To su, pre svega, dečji fizijatar, psiholog i pedagog – koji će utvrditi koji su uzroci detetove nespretnosti. Ponekad je problem u nedovoljnoj zrelosti nekih struktura mozga. Međutim, uz stručnu pomoć i adekvatnu terapiju, u uzrastu do osam godina se ovakvi problemi uspešno rešavaju.

Izvor: Yumama
Foto: Thinkstock