Vaše dete hoće uvek isti crtani? Saznajte zašto…

Iako imate čitavu policu različitih crtanih filmova i uvek ste spremni da nabavite novi, vaše dete hoće onaj stari koji sigurno zna napamet? Isto tako, uvek bira istu priču za uspavljivanje koju vam je najverovatnije postalo dosadno da čitate. Ponavljanje ovih bajki je veoma važno za razvoj vašeg deteta. Evo i zašto:

Foto: Gulliver/Thinkstock

Oko druge godine dete razvija veštine neophodne za razumevanje priče koju sluša ili gleda na televiziji. Kako sada može da je shvati ono može i da se strastveno zainteresuje za nju. Naime, dete u ovom uzrastu počinje da:

Prepoznaje sebe i druge članove porodice na fotografijama i video snimcima: tako može da prati likove u priči i da se identifikuje sa njima. Dete je spoznalo prvi osećaj identiteta.

Upotrebljava sve veći broj reči, razvija svoje intelektualne (kognitivne) sposobnosti među kojima je i veština izražavanja da bi ga drugi razumeli i da bi ono samo bolje shvatilo stvari.

Razvija osećaj pravila: dete počinje da razlikuje vrste ponašanja. Ovo znači da može da prati događaje vezane za više likova i da počne da shvata razloge njihovih akcija.

Obraća pažnju na detalje. Dete pažljivo prati svaki detalj priče koju želi u potpunosti da razume..
Ponavljanje pomaže razvoj pamćenja

Crtani film, kao i sve bajke u suštini, imaju funkciju da pomognu i poboljšaju razvoj memorije. Odavde proizilazi i potreba deteta za stalnim ponavljanjem. Što više puta je priča ponovljena, detetu je lakše da je zapamti.

Za dete od 2 godine ponavljanje je veoma važno jer mu omogućava da proveri sećanje i razumevanje radnje, ali i da poveže likove, događaje i zaplete. Ne treba se čuditi detetovoj ljutnji ako se DVD ogrebe ili ako roditelj promeni priču: da bi se razvilo pamćenje ne treba da bude suprotnosti između onog što se sluša i vidi i onoga čega se dete seća.

Identifikacija sa likovima
Potreba za ponavljanjem je takođe i posledica procesa saživljavanja sa likovima iz priče. Putem ove identifikacije dete upoznaje sebe jer počinje da se predstavlja mentalno zamišljajući priče likova sa kojima se identifikuje.

Identifikacija koja ojačava stalnim ponavljanjima, potrebna je detetu za upoznavanje spoljašnjeg sveta. Akcije i reakcije likova ga uče šta se dešava u životu, vode ga u otkrivanje različitih tipova ponašanja i omogućavaju mu prva iskustva iz kojih, iako su fantastična, ipak uči.

Dete nije u stanju da razlikuje stvarnost od fantazije: ono se oseća kao protagonista uvek i u svemu. Bajke i crtani filmovi olakšavaju ovaj proces jer se baziraju na fantastičan svet u kome je sve moguće.

U potrazi za sigurnošću
Bajke i crtani filmovi baš kao i omiljena igračka postaju tranzicioni objekti za dete, tj. vrsta zamene za osećaj samoće koje svako dete doživljava pri odvajanju od majke. Ovo je neophodna i pozitivna etapa razvoja i znači da dete uspeva samo da izgradi osećaj sigurnosti koji mu je do tog trenutka pružala veza sa majkom. Poznata priča smiruje dete i pomaže mu da pronađe toplinu i poverenje koje mu pružaju roditelji. Ponavljanje, osim toga, umiruje dete, jer mu omogućava da shvati da se ništa nije promenilo u međuvremenu.

Tri saveta za roditelje:
Udovoljite detetu: ne radi se o hiru već o fazi razvoja. Generalno, ovaj period traje od 2. do 4. godine, ali se nastavlja i kod starije dece u pokušaju da razumeju složenije radnje i osećanja.

Stimulišite razvoj fantazije kod deteta: izmišljajte zajedno sa detetom nove priče i likove ili mu kupite njegove omiljene junake u obliku lutkica kako biste podstakli dete da koristi svoju kreativnost i junake vodi u nove avanture po kući ili napolju.

Naviknite dete i na knjige: crtani film ipak ograničava fantaziju. Ispisane stranice knjige su podsticajnija jer, iako su ilustrovane, dete mora da se potrudi i zamisli pokrete junaka.