Uvođenje čvrste hrane ne bi trebalo da bude opterećenje ni za dete, ni za mamu, a pri izboru namirnica mora se u obzir uzeti i godišnje doba, navike u porodici i ekonomski činioci.
Isključivo dojenje najbolja je ishrana deteta od rođenja do šestog meseca života. Nakon toga, potrebno je uz majčino mleko postepeno dodavati i drugu hranu kako bi dete pravilno raslo i razvijalo se, savetuju lekari Doma zdravlja u Novom Sadu.
Dohranjivanje prvo počinje sa cerealijama (pirinač), zatim se uvodi povrće, supe od mesa, te voćne kaše i sokići.
Postoje, ipak, određena pravila o kojima treba voditi računa kad se u bebin jelovnik uvodi nemlečna ishrana:
1. Nove namirnice trebalo bi davati uvek u jutarnjim časovima da bi se do večeri mogla uočiti eventualna alergijska reakcija (osip po koži, proliv, povraćanje) i da bi se kontaktirao pedijatar.
2. Uvodite nove namirnice postepeno – jednu po jednu, da bi se beba navikla na novi ukus.
3. Napravite razmak od 4 do 5 dana između uvođenja nove vrste hrane kako bi mogli uočiti eventualne alergijske reakcije.
4. U početku ponudite bebi male količine hrane (1-2 kašičice) i polako povećajte količinu (15-30 kašičica) i neka navikavanje na novu namirnicu traje između tri i pet dana.
5. Hrana mora biti sveže skuvana, u početku pasirana, gnječena, a zatim sitno seckana.
6. U hranu za bebe ne stavljajte so i šećer, i nemojte je razblaživati vodom, jer dete treba da oseti prirodan ukus hrane.
7. Kašice se daju kašičicom, a tečna hrana iz čaše.
8. Ako beba ne uzima dovoljno mleka, dodajte ga u kašice od žitarica, povrća, voća, jer količina mleka koju beba uzima u prvoj godini ne sme biti manja od 500 ml dnevno.
9. Ukupnu dnevnu količinu hrane rasporedite u više manjih obroka i u kraćim vremenskim intervalima.
10. Bebu ne treba hraniti kad okreće glavu i odbija hranu, ona treba da uživa u obroku.
11. Poželjno je da dete jede za stolom sa članovima porodice.