Kako da mališan zavoli povrće?

Sve bi mame želele da im deca jedu što zdraviju hranu. Tokom prve godine, dok im se uvodi nemlečna hrana, većina beba bez problema jede većinu kašica od povrća, ali u drugoj ili trećoj godini postaju pravi majstori za bacanje ovih namirnica po kuhinji.

Nutricionista Sem Perkins, majka troje dece i autor sajta happyeaters.co.uk, kaže da je najvažnije ne paničiti u toj razvojnoj fazi mališana. ”U tom uzrastu, deca su tek na početku puta ka zdravoj ishrani. Razmišljajte dugoročno i opustite se. Ne postoji mnogo toga šta možete uraditi da biste naterali dete da pojede povrće, ali zato mu možete pomoći da poželi povrće za ručak. Povrće je veoma važno za zdravlje i pravilno funkcionisanje organizma, jer je izuzetno bogato vitaminima i hranljivim sastojcima. Ali u ovom uzrastu, ograničite se da detetu nudite pet različitih ukusa voća i povrća dnevno. I komadić kuvanog karfiola ili pečenog paštrnaka bolji je od mrštenja nad zdelom mešanog povrća, jer mu ovako pružate pozitivno iskustvo.”

Jeste li spremni za zelenu revoluciju i učenje deteta kako se voli povrće?

Mi smo tu da vas vodimo…

Opustite se!

Ako osećate da ste pod velikim pritiskom ako ubeđujete dete da jede više povrća, rasteretite se tako što ćete mu dati vitaminske suplemente. Stručnjaci savetuju da se bebama od šestog meseca daju suplementi vitamina A, C i D, osim ako ne uzimaju više od 500 ml adaptirane mlečne formule dnevno. Multivitamini svakako nisu zamena za zdravu i raznovrsnu ishranu, ali će pomoći da lakše prebrodite period detetovog navikavanja na povrće u jelovniku.

Napravite grickalice!

Bilo da ste kod kuće ili napolju, umesto da detetu za grickanje date perece, ponudite mu povrće. To ne moraju biti uvek isti štapići od šargarepe, ali je važno da ono bude mekano, naročito ako je dete mlađe od godinu dana.

Tvrdo korenasto povrće, poput šargarepe, paštrnaka ili slatkog krompira, najlakše ćete pretvoriti u praktične grickalice ako ga ispečete. Veoma je ukusno i kad se ohladi, pa ga možete pripremiti i dan pre upotrebe te ostaviti u frižideru. Zagrejte rernu na 200°C, očistite povrće, isecite ga na štapiće i začinite sa malo mlevene paprike, poprskajte nekim zdravim uljem, pa ubacite u rernu da se peče 20 do 40 minuta, zavisno od veličine komada. Od ovako ispečenog povrća, ako ga izblendirate, možete napraviti i vrlo ukusan umak. U umak od pečenih crvenih i narandžastih paprika, šargarepe, paradajza ili cvekle s malo limuna – svako će dete rado močiti komadiće hleba ili lepinje.

Umesto da mu poslužite samo jedno povrće, ponudite mališanu pun tanjir raznobojnog povrća, na primer tanke kriške crvene paprike, krastavca, šargarepe i bundeve. Izgledaće još privlačnije ako ga stavite u lepu, šarenu činijicu, ili ako zrna graška ubacite u lepu šolju svetle boje.

Oblikujte ga!

Ukus povrća se menja zavisno od načina termičke obrade, a teksturu mu možete promeniti različitim oblicima seckanja. A tekstura za mališane je izuzetno važno! U očima deteta, spiralno rendana tikvica nije ista hrana kao i tikvica isečena na kriške. Drugačije seckana ili rendana hrana podstaći će radoznalost deteta da je proba. Nabavite rende, modle, gulilice i ostale kuhinjske spravice za oblikovanje hrane i upustite se u igru dizajniranja povrća za svoje najdraže.

Budite dobar primer!

Važno je da dete shvati da je povrće hrana koja se jede svaki dan. Na povrće kao deo redovnog jelovnika najbolje će se navići ako vidi da ga i vi jedete. Dok ste na pijaci ili u prodavnici, pustite mališana da odabere povrće za taj dan i zajedno ga pripremite za obrok. Neka pored činije s voćem uvek stoji i ona s povrćem.

Promenite ga!

Povrće se jede pripremljeno na razne načine: bareno, pečeno, kuvano na pari, dinstano ili sirovo. Način pripreme utiče i na njegov ukus – pečenjem postaje slađe i pojačava mu se ukus, dok se kuvanjem na pari on ublažava. Prženo povrće je hrskavije, a pečeno je mekše. Probajte da ga pripremate na različite načine da biste saznali u kakvom ga obliku vaše dete najviše voli. Kad saznate da li je ljubitelj hrskavog, mekog, jačeg ukusa ili pak blažeg, lakše ćete mu uvoditi i svako novo povrće.

Ako pritom još zapisujete šta jede rado, a šta odbija, brzo ćete proniknuti u tajne gastronomskih sklonosti svog mališana.

Sakrijte ga!

Ako dete teško prihvata povrće na tanjiru, najbolje je da mu ga ”podmetnete” kroz druge namirnice. Najlakše ćete ga ubaciti u blendirani sos. Gotovo da nema povrća koje ne možete pomešati sa sosom od paradajza, a vaše dete ga uopšte u toj kombinaciji neće primetiti. Najlakše prolaze obareni crni luk, celer, beli luk i praziluk. I umaci su zgodni za kamufliranje raznog povrća. Probajte da pomešate kuvani bob s krem sirom, ili ubacite malo brokolija u voćni smuti. Nije potrebno da dodajete velike količine povrća. Možete i samo protrljati isečenu polovinu paradajza na tek istostiran hleb, pre nego što na njega stavite krišku sira.

Poslužite ga kao puding!

Gledajući emisije Džejmija Olivera mogli smo da vidimo da pravljenje poslastica s povrćem nije uopšte šašava ideja. Ako dodate povrće u puding, podići ćete mu hranjivu vrednost, a dete uopšte neće ni primetiti da jede povrće. Puding s povrćem dobra je ideja za užinu ili večeru, ali nemojte se osloniti samo na ovaj način pripreme povrća za dete.

Foto: Guliver/Thinkstock