Predrasude o jedincima

Dakle, to su deca kojima roditelji sve čine, koja dobijaju sve što požele, to su jedinci koji nemaju rivala u kući, ljubimci i majke i oca, oni što ni sa kim ne moraju da dele igračke. Oni po svemu , zar ne, moraju biti silno razmaženi, egoisti, bezobzirna zakerala. Takvo mišljenje uglavnom postoji o jedincima. Nauka, međutim, sve te predrasude postavlja naglavce.

Jedinci su nedruštveni
Pogrešno! Praćenjem ponašanja učenika u školi, psiholozi su zapazili da su jedinci uglavnom druželjubivi, da lakše stupaju u kontakt i čine usluge ostalima više nego deca koja imaju braću i sestre. To je razumljivo. Oni su više upućeni na spoljne kontakte, jer ako ih ne stvore, ostaće bez ikakvog drušva, pošto kod kuće ni na majku najčešće ne mogu da računaju u punoj meri. Ona lakše može da se zaposli nego majke sa više dece.

Jedinci su bezobzirni
Pogrešno! Njima je to strano. Oni gotovo po pravilu ne iskorišćavaju druge, niti koga teraju da igra kako oni sviraju. Razloga za to ima više: kad nepodeljeno primaju roditeljsku ljubav, kod jedinca se čak razvija veći senzibilitet prema drugima, kao i želja da podižu mostove preko prepreka koje stoje na putu ka drugarstvu, da ostvare sklad sa okolinom ako se pojavi opasnost od svađe ili razmimoilaženja. Drugim rečima: u suštini, to će kasnije biti odlični partneri u ljubavi i na poslu, dobri političari i šefovi.

Jedinci su neurotični
Pogrešno! Zašto bi bili? Sva ljubav njihovih roditelja pripada njima i češce primaju pohvale nego ona deca kojih je više u kući, a to im pruža dobru emocionalnu osnovu za čitav život. Oni žive sa osećanjem da roditelji veoma brinu o njima, što jača njihovo samopouzdanje i pomaže da budu uspešni u životu. I još nešto: majke su najčešće zadovoljne svojim jedincima, pa u kući vlada dobro raspoloženje, što čini i dete srećnim….a srećno detinjstvo je, takođe, bitna osnova za čitav život.

Jedinci su sebični
Pogrešno! Oni nikad nisu bili prinuđeni da nešto dele sa braćom i sestrama, pa im je lakše da bez pritiska, dobrovoljno i rado poklanjaju, ili pozajmljuju svoje igračke i druge stvari drugovima i drugaricama. Ostaje li neko uporan u tvrđenju da su mali jedinci sebični, verovatno to čini zato što zamenjuje dve stvari: tim samotnicima lakše pada da se sami zabavljaju i na taj način usmeravaju prema sebi, pa im se otuda pripisuje egoizam.

Jedinci nisu prilagodljivi
Pogrešno! U stvari, još dok su sasvim mali, njih ne čuvaju samo roditelji, već i druge osobe, bake, rođaci, prijatelji, ili neko plaćeno lice. Je li to loše? Naprotiv: upravo zato ta deca postaju prilagodljiva, jer se još odmalena navikavaju na razna lica i postaju felksibilna u odnosu na druge ljude, što im kasnije može pomoći na poslu

Jedinci nisu snalažljivi!
Pogrešno! Oni odrastaju u malom timu sa jakim partnerima, svojim roditeljima. U odnosima sa njima moraju se dobro snalaziti da bi se probijali sa svojim željama, a to uče od najranije mladosti. Pri tome ih majka i otac po pravilu podstiču da se što bolje snalaze. Uverljiv dokaz: jedinci češće nego deca sa braćom i sestrama zauzimaju određen, čvrst stav da bi ostvarili svoje želje.

Jedinci su više skloni bolestima
Pogrešno! Isto su toliko otporni kao i deca iz porodica sa više članova. Ako češće odlaze lekaru, to je zato što roditelji posvećuju više pažnje njihovom zdravlju.

ZAKLJUČAK
Jedinci prolaze u životu barem isto tako dobro i uspešno kao deca sa braćom i sestrama, ako ne i bolje. I za to ima dokaza: u knjigama “Ko je ko” u gotovo svim razvijenim zemljama, oko 40 odsto jedinaca je među najuglednijima.

Izvor: vrticiportal.com/Dušica Vujčić Popović