Prestala sam da teram decu da dele i evo šta sam iz toga naučila!

Kad su moji sinovi imali četiri i jednu godinu, stariji je od mlađeg bez otpora mogao da uzme igračku. Međutim, znala sam da će doći trenutak kada će i mlađi postati jednako posesivan i svojevoljan kao i stariji. Nije ni čudo što sam pre par meseci počela da provodim mnogo vremena rešavajući njihove sukobe oko igračaka.

Guliver/Getty Images

Pošto nisam želela da sledećih 18 godina provedem vičući, vratila sam se čitanju Magde Greber – ona je bila stručnjak za rano učenje, čiji se rad fokusirao na poštovanje deteta i povezivanje sa njim. Smatrala je da čak i najmlađoj deci treba verovati da će sama uspeti da reše svoje probleme i da treba da obuzdavamo svoj nagon da se mešamo u njihovo učenje i igru.

Što se deljenja tiče, Gerber je smatrala da decu ne treba prisiljavati da dele stvari, niti se mnogo uzbuđavati oko toga ko je prvi šta uzeo. Sva deca prolaze kroz posesivne faze, i roditelji treba da prihvate da su te faze privremene i normalne, umesto da u njima vide znake sebičnosti. Govorila je da odrasli treba da shvate da dečija igra nije uvek ono što mi zamišljamo i da deca sama mogu da reše mnoge probleme, bez našeg stalnog mešanja. Najzad, kroz takve peripetije oni zapravo uče.

Imajući ovo na umu, odlučila sam da prestanem svaki čas da skačem i govorim, “Ne, ne, moraš da deliš!” Primetila sam da prisiljavam svoj starijeg sina da daje stvari samo zato što mi je kenjkanje njegovog mlađeg brata išlo na živce. Mislila sam da to, što se žali, znači da se dešava neka nepravda, a zapavo je ponekad samo želeo ono što njegov brat ima. Odustala sam od stalnog mešanja i usmeravanja i povukla se, postavši posmatrač koji svojoj deci pruža priliku da sami reše svoje probleme.

Evo koje koristi ovog pristupa sam uočila:

Uče se pregovaranju

Pre par nedelja, muž je radio do kasno a ja sam večerala u dnevnoj sobi. Moj mlađi sin Ašer držao je daljinski upravljač od svetla i ventilatora na plafonu. Bio je očaran njime i ponosan što ume da ga uključuje i isključuje, gledao je gore i kikotao se. Prišao je Dževin, moj četvorogodišnjak i rekao: “Hej! Hoću i ja da probam!” Bila sam između njih ali ništa nisam rekla, samo sam nastavila da jedem. Jasno sam im stavila do znanja da je novo pravilo kuće da niko ne mora drugome da da ono čime se igra. Dževin je otišao do kuhinjske fioke i vratio se sa kašikom. “Vidi, daću ti ovu kašiku za daljinski,” rekao je. Ašer je odbio. Dževin je počeo da plače, ali je otišao. Nisam reagovala. Posle par minuta, Ašer je sam ponudio daljiski Dževinu, ne zato što je morao, već zato što se izigrao i bio je spreman da deli. Svi su bili srećni i problem je bio rešen bez mog mešanja.

Guliver/Getty Images

Ponekad se u opšte i ne svađaju, već igraju

Pre par dana šminkala sam se u kupatilu a moja deca su se, kako mi se činilo, svađala oko ogrlice. Navikla sam na rasprave, tako da sam nastavila sa svojim poslom i pustila njih da nastave sa svojim. Ašer je skvičeći ušao u kupatilo i kleknuo pored wc šolje sa ogrlicom stisnutom između mogu kako brat ne bi mogao da mu je otme. Dževin je utrčao, a onda su obojica istrčala smejući se. Da sam odmah skočila kad sam pomislila da se svađaju, uludo bih traćila energiju i pokvarila im igru.

Spremniji su da daju

Nedavno sam bila napolju sa dečacima, šetali smo a oni su vozili trotinete. Iz kolica koja sam gurala ispala je maska i Ašer me ja zamolio da mu je stavim. Dževin je zakenjkao “Neeee! Ta je moja!” Ašer se zbunio a ja sam rekla “U pravu si – ta je tvoja. Skloniću ti je,” i vratila sam je u kolica, a Ašeru sam rekla da uzme svoju. Tada je Dževin rekao “U stvari, ne smeta mi ako se on igra sa njom.” Ovakvo ponašanje je mnogo češće otkako sam prestala da ih teram da dele. Možda se pod prisilom osećaju bespomoćnijim, pa imaju i veću potrebu za kontrolom. Sada, kada je Dževin znao da je odluka njegova, nije mu bilo teško da deli.

Uče da ne mogu uvek dobiti šta požele

Nedavno kada su se kupali, Ašer je imao gumicu koju je Dževin želeo. Dževin ga je nekoliko puta ljubazno pitao: “Mogu li ja da je vidim?” ali Ašer ga je svaki put odbio. Dževin je pokušao da mu ponudi dva autića za nju, ali bez uspeha. Počeo je da se duri i govori kako nikada više neće deliti stvari sa Ašerom. Rekla sam, “Ne moraš da deliš svoje stvari ako ne želiš. Ni Ašer ne mora. To ne znači da je zao, samo mu to sad treba.” Nakon što se Dževin umirio, pomislila sam kako je to dobro za njega. Ponekad ne možemo nešto da dobijemo koliko god se ljutili, koliko god ljubazni bili ili štagod ponudili zauzvrat. Ašer se još par minuta igrao sa gumicom pa je dao Dževinu. Sreća sreća radost…

Guliver/Getty Images

Bolje se igraju

Deca koja ne brinu o tome da će ostati bez svojih stvari mogu spokojnije da se igraju. Slobodno mogu da utonu u trenutak, sigurni da će njihovo vlasništvo nad stvarima i prostorom biti poštovano.

Iako je pomoglo to što sam prestala da ih teram da dele, ponekad ni to ne pomaže. Na primer, kad moji sinovi prave tvrđave od jastuka sa kauča. Ašer voli da to radi ispod prekrivača, a Dževin u okviru od kauča. Zato moraju da se smenjuju. Ako odemo u goste i tamo je pogo štap za skakanje, moraju da ga dele. Kod kuće, svako ima neke igračke koje su samo njegove, ali neke su zajedničke, poput ljuljaške ili fudbalske lopte. Ono što ne pripada nikome, recimo super uzbudljiva prazna flaša od vode ili te primamljive gumice, pripada trenutno onome ko se zaigrao s tim, sve dok ne završi.

Jednako je važno za decu da znaju da ne moraju da daju nešto samo zato što neko traži, kao što je važno da drugi znaju da ne moraju nešto da dobiju samo zato što su poželeli. Tako naša deca vežbaju da kažu ne, znajući da nije u pitanju bezobrazluk već iskrenost. Takođe, ovako im omogućavamo užitak davanja od srca, umesto iz obaveze. Kada moji sinovi nešto daju jedno drugom, davalac je srećan koliko i primalac, jer obe uloge donose zadovoljstvo.

A tu je i bonus: Pošto sam prestala da ih prisiljavam da dele, moj život je postao lakši jer nisam jedini arbitar u kući. Dok sam stalno intervenisala, oslanjali su se na moj sud. Sada kad sam se povukla, ostavljaju me na miru i ne mešaju u svoje raspre. Nije sve savršeno, ali kada dođe do problema, uče se da budu kreativni, strpljivi i puni poštovanja.