Iako je sisanje prsta česta navika mališana, roditelji je obično primete kod bebe oko trećeg meseca. No, na ultrazvuku se može primetiti i dok je beba u stomaku. Sisanje je jedan od prirodnih refleksa bebe: na taj način one se umiruju kada su umorne, gladne, kad im je dosadno ili se tako uspavljuju. Naučnici tvrde da bebama sisanje prsta predstavlja zadovoljstvo kao da su upravo jele ili na taj način pokušavaju da nadoknade nedostatak zbog hranjenja na flašicu.
Bebe se rađaju sa potrebom za sisanjem, a da bi je zadovoljile neke bebe sisaju prst, a neke cuclu. Mnoga deca ovu naviku prevaziđu sama od sebe, bez specijalnih metoda – kojima svakako ne bi trebalo pribegavati, jer se može desiti da se postigne kontraefekat.
Nekoliko je razloga koji govore za i protiv kako za prst, tako i za cuclu. Prst je uvek dostupan, ne može da padne na pod ili se izgubi u toku noći. Cucla, s druge strane, manje oštećuje zube i to zbog toga što je deca odbace mnogo pre nego što “stignu” stalni zubi. Takođe, cuclu uvek možete da uzmete i sakrijete. U suštini, najbolje bi bilo kada biste uspeli da dete odviknete i od jednog i od drugog.
Postoje dva načina na koji deca sisaju prst. Kod mališana koji pasivno i lenjo sisaju prst manja je verovatnoća da dođe do većih problema sa zubima, nego kod onih koji to čine agresivno i nervozno. Ovo, svakako, jeste normalna pojava, ali potrudite se da dete odviknete od te navike dok još ne izrastu stalni zubi.