Zašto se ne sećamo ranog detinjstva?

Većina ljudi ne seća se baš ničega iz prve tri godine života, a mnogi iz perioda do sedme godine života pamte tek ponešto. Takođe, kada razmišljamo o najranijem detinjstvu, veoma često nismo sigurni da li je to čega se “sećamo” zaista sećanje ili smo to konstruisali na osnovu fotografija i ispričanih priča. Ovaj fenomen se naziva dečja amnezija, a psiholozi već decenijama pokušavaju da utvrde šta je uzrokuje. Iako biste u prvom trenutku pomislili da je uzrok dečje amnezije nedovoljno razvijena memorija kod dece, to nije jedini razlog.

Guliver/Getty Images

Novija istraživanja su pokazala da čak i šestomesečne bebe imaju kratkoročno pamćenje koje traje od nekoliko minuta do nekoliko meseci, a deca predškolskog uzrasta pamte do više od godinu dana. Ono što naučnici nisu uspeli da utvrde je da li se sećanja kod tako male dece zaista odnose na događaje koji su se odigrali ili su konstruisana na osnovu fotografija i situacija koje su im roditelji prepričali.

Čini se da dečja amnezija nema toliko veze sa formiranjem sećanja, već sa održavanjem. Deo mozga zadužen za stvaranje sećanja razvija se do sedme godine, a promene koje nastaju u toku tog razvoja krivac su za brisanje uspomena, objasnili su naučnici.

Osim toga, ono što je veoma važno za formiranje sećanja je – jezik. Deca starosti između jedne i šest godina brzo napreduju u ovladavanju maternjeg jezika i tada stiču sposbnost da pojmovima definišu svet koji ih okružuje. Pretpostavka je da upravo to, sposbnost deteta da rečima izrazi svoja sećanja, umnogome određuju samo sećanje. Dakle,  sposobnost deteta da (donekle) verbalizuje događaj koji se dogodio utiče na to kako će ga se sećati mesecima ili godinama kasnije.