11 stvari koje svaki roditelj treba da zna ako dete povredi glavu

Igranje i druge aktivnosti nakon potresa mozga mogu ostaviti ozbiljne posledice, upozorava dr Kevin Voker, te bi povređeno dete trebalo pustiti da spava.

Foto: Gulliver/Thinkstock

Doktor Kevin Voker, iz dečije bolnice u Viskonsinu, izdvojio je najvažnije stvari o povredama glave, sa kojima se svake godine suoče milioni dece širom sveta.

1. Potres mozga = moždana povreda.
Potres mozga je moždana povreda, te bi roditelji trebalo da ga shvate ozbiljno.

2. Rizične grupe su predškolci i srednjoškolci.
Deca uzrata od 0 do 4 godine, kao i tinejdžeri od 15 do 19 godine, najskloniji su povredama glave, odnosno potresu mozga (kontuziji).
„Do četvrte godine, mišići vrata i glave kod dece još uvek nisu potpuno oformljeni, tako da koordinacija pokreta nije baš najbolja“, objašnjava doktor Volter.

Srednjoškolci spadaju u rizičnu grupu najviše zbog sportskih aktivnosti, ali i vožnje automobila.

3. Simptomi mogu biti različiti.
Mališani različito reaguju na potres mozga.

„Najčešći simptomi su glavobolja, vrtoglavica, zbunjenost, osećaj kao da razmišljaju „kroz maglu“. Deca do dve godine mogu da ispolje povećanu senzitivnost, može se desiti da više spavaju, tako da bi svi ovi simptomi trebalo da skrenu roditeljima pažnju da je u pitanju ozbiljna povreda glave“, objašnjava doktor Volter.

4. Obavezna poseta lekaru.
„Roditelji se često pitaju da li bi trebalo dete odmah odvesti kod lekara ili bi trebalo sačekati sa istim. Prvo, nazovite svog pedijatra i konsultujte se sa njim. Koliko brzo ćete potražiti stručnu pomoć, zavisi i od vas samih. Ukoliko se radi o prvoj povredi glave, sigurno ćete odmh otići u hitnu pomoć. Ukoliko dete ima jake glavobolje, praćene povraćanjem, gubitkom svesti ili napadima, ne čekajte ni sekundu.“

5. Brz oporavak – manje razloga za brigu.
Kako odmiče vreme od zadobijanja povrede, smanuje se i briga.

Ukoliko se simptomi ne pogoršaju, normalno je da će roditelj i manje brinuti za svog mališana.

6. San je neophodan za oporavak.
Uprkos potresu mozga, pustite dete da spava.

Pravilo da se pacijenti sa povredama glave drže u budnom stanju je zastarela. Šta više, ovo pravilo samo odmaže u proces oporavka.

7. Potres mozga ne ostavlja dugotrajne posledice.
U većini slučajeva dete se potpuno oporavi nakon ove povrede.

8. Mirovanje je neophodno.
Ukoliko vaše dete ima potres mozga, ne dozvoljavajte mu da nastavi da se igra.

Nebitno da li je u pitanju zatvoren ili otvoren prostor, odmor je najvažniji za dete u tom trenutku. U suprotnom, može doći do jako ozbiljnih posledica. Čak iako niste sigurni da li je u pitanju potres mozga, odvedite dete kući ili kod lekara. Igra nije dozvoljena sve dok vaš lekar ne da „zeleno svetlo“.

9. Konsultujte se sa stručnjakom.
Ako se vaše dete bavi sportom, budite svesni da je njegov trener – trener, a ne lekar.

Obrazovanje i upućenost su ključni faktori koji će pomoći u lečenju potresa mozga. Većina trenera bi trebalo da imaju osnovna zanja o prvoj pomoći, bilo da su pitanju prvostepene ili drugostepene povrede glave.

10. Razgovarajte sa detetom.
Potpuno je normalno da pitate svoje dete kako se oseća.

Ukoliko se radi o tinejdžeru, velika je verovatnoća da neće priznati da je povređen/a. Jednostavno pitajte: „Da li si dobro?“ Ako to nije dovoljno, razgovarajte sa detetom i posmatrajte kako se ponaša.

11. Podržavajte dete tokom oporavka.
Podrška je ključ oporavka.

Između 80 i 90 odsto dece se potpuno oporavi za oko dve ili tri nedelje. U međuvremenu, to se može odraziti na njihov uspeh u školi ili će postati malo derpesivni, ako ne mogu da se vrate da treniraju sa svojim timom. Zato je podrška nastavnika, trenera i porodice neophodna.