Koje vežbe su korisne da dete nema ravna stopala

Deca se rađaju sa „jastučetom“ na uzdužnom svodu stopala, koje se uglavnom povlači do treće godine, ali je važno na vreme prepoznati problem i rešiti ga jednostavnim vežbama. Budite uporni u lečenju deformiteta stopala kod dece jer je to ulaganje u budućnost…

Foto: Gulliver/Thinkstock

Ravna stopala ima gotovo 95 odsto dece uzrasta do tri godine. U većini slučajeva to je fiziološka pojava. Kod ovih mališana unutrašnji uzdužni luk stopala je spušten, slab ili potpuno odsutan. Najčešće je poremećaj asimptomatski i ne treba ga lečiti, smatraju stručnjaci.

JEDNOSTAVAN TEST
Ipak, da bi se donela prava odluka da li ravna stopala treba korigovati ili ne, prvo se mora ustanoviti da li su u pitanju fleksibilna (meka) ili rigidna (kruta) ravna stopala. Fleksibilna su daleko češća i nastaju uglavnom zbog generalizovane labavosti ligamenata i lako ih je razlikovati od krutih.

– Postoje dva jednostavna testa kojima se pravi razlika između dva osnovna tipa stopala – kaže dr Ninoslav Begović, specijalista dečje hirurgije Instituta za zdrastvenu zaštitu majke i deteta “Dr Vukan Čupić”. – Prvi se izvodi tako što se detetu dok stoji na čvrstoj podlozi podigne palac. Ukoliko dođe do podizanja unutrašnjeg svoda stopala, test je pozitivan, u pitanju su fleksibilna ravna stopala. U drugom testu dete je okrenuto leđima, stoji skupljenih nogu i podiže pete. Kada se dete podigne na prste, a peta koja je okrenuta u stranu dok dete stoji, postepeno se ispravi, ukazuje da se radi o fleksibilnim ravnim stopalima.

Kada se dokaže da su ravna stopala fleksibilna, meka i labava, nije potrebno dalje ispitivanje i lečenje. Bol je jedina indikacija za lečenje kod dece, nikako iz estetskih razloga. Rigidna ili kruta ravna stopala se uvek leče, uglavnom hirurški.

HIRURŠKA PROCEDURA
Na Institutu za majku i dete primenjuje se minimalno invazivna hirurška procedura za lečenje bolnih stopala.
– Izvodi se kod dece starije od sedam godina, u anesteziji, opštoj ili regionalnoj, u zavisnosti od uzrasta deteta – objašnjava dr Begović. – Podrazumeva plasiranje zavrtnja u petnu kost – kalkaneus. Intervencija je kratka, minimalno invazivna i vrlo efikasna, zahteva jednodnevni boravak u bolnici. Dete na nogu može da se osloni već posle 48 sati, a normalno da hoda, posle sedam dana, kad zaraste rana. Prvi rezultati obezboljavanja postižu se već posle dve nedelje, a šraf ostaje u kosti uglavnom do završetka rasta, ili duže.

VEŽBE U KUĆI
Hodanje bosim stopalima po raznim podlogama, hvatanje klikera nožnim prstima i ubacivanje u posudu, nije obavezna terapijska mera. Ove vežbe, ipak, mogu da se rade ako roditelji insistiraju, zbog jačanja mišića svoda stopala.
– Lečenje započinjemo ortopedskim cipelama sa ulošcima i fizikalnom terapijom obezboljavanja – naglašava dr Begović. – Zatim slede hirurške procedure na mekim tkivima, a posle sedme godine i na kostima. Lečenje bolnog stopala treba započeti čim se pojave tegobe, kada se prethodno isključe drugi uzroci bola.