10 grešaka koje roditelji čine prilikom lečenja deteta

Skoro da nema roditelja koji se bar jednom nije našao u situaciji da odlučuje da li će svoje dete, kod koga se pojavio jedan ili više simptoma bolesti (kašalj, temperatura, kijavica, bol u grlu ili uhu, proliv, povraćanje) odmah odvesti kod pedijatra ili pokušati sam da ga leči, sačekati i postupati u skladu sa stanjem deteta

Kada odmah treba zatražiti pomoć lekara?
1. Uvek kada dete ima intenzivan bol.
2. Uvek kada temperatura prelazi 39 stepeni i traje duže od 12 sati.
3. Uvek kada dete dobije proliv a broj stolica je veći od 6 u toku 24 sata.
4. Uvek kada dete često povraća i/ili povraćanje ne prestane u roku od 4-6 sati.
5. Uvek kada dete neprestano suvo kašlje i ubrzano diše.
6. Uvek kada je dete neuobičajeno pospano i pasivno.
7. Uvek kada dete nema stolicu duže od 4 dana.
8. Uvek kada dete često piški i ima tegobe pri tome ili ima zamućen urin neprijatnog mirisa.
9. Uvek kada roditelj primeti krv u stolici ili urinu ili iz nosa.

Ako je dete „prehlađeno“ ili ima simptomatiku koja ne zahteva trenutnu lekarsku intervenciju, a roditelj odluči da pokuša sam da leči dete, mora imati elementarno znanje o lekovima (vrsti i dozi) koje odlučuje da da svom detetu u datoj situaciji.
Ukoliko se lek ne odabere i dozira pravilno, detetu ćemo više naškoditi nego pomoći. Neka istraživanja u Americi pokazala su da svega 30% američkih roditelja započne pravilno lečenje svog deteta (odgovarajućim lekom i dozom).
O čemu roditelj treba da vodi računa i koje su najčešće greške koje se prave?

1. Samoinicijativno davanje antibiotika
Veoma je česta pojava da roditelj samoinicijativno da detetu antibiotski sirup ili kapsule, sa objašnjenjem: „Prošli put kada je imalo iste simptome ovaj antibiotik mu je pomogao“, ili „Starijem/mlađem detetu sa istim simptomima je bolje od ovog antibiotika, pa sam ga zato dao i drugom detetu.“
Antibiotike isključivo treba da prepisuje lekar, i to ukoliko dokazano leči bakterijsku infekciju (antibioticima se ne leči grip niti bilo koja druga virusna infekcija).
Takođe, neretko se kao lekari nađemo u sitaciji da lečimo dete koje danima ima proliv, koje je iscrpljeno i dehidrirano, a kome roditelji samoinicijativno daju antibiotik. Umesto da ga poje elektrolitnim rastvorima (Orosal, Nelit) koje smeju i treba da samoinicijativno daju kako bi sprečili dehidrataciju i umesto da daju lekove za normalizaciju crevne flore (Liobif, Linex ili Flonivin BS) roditelji „napamet“, bez ikakvog razloga i lekarske konsultacije daju antibiotik koji bi mogao i da pogorša stanje deteta. (Proliv može biti izazvan virusom na koji nijedan postojeći antibiotik ne deluje. Dat antibiotik će uništiti i one bakterije koje normalno žive u crevima, pogoršati već narušenu situaciju u crevima i intenzivirati proliv).

2. Nepotrebno davanje lekova
Često se dešava da zabrinut i uplašen roditelj u situaciji kada detetu malo curi nos ili je zapušen i ima temperaturu 37,5 stepeni odmah da detetu lek za obaranje temperature. Lekovi za obaranje temperature, bilo da su na bazi paracetamola (Febricet, Miralgin, Eferalgan, Paracet sirup), bilo na bazi ibuprofena (Brufen sirup) ne daju se deci sve dok temperatura ne pređe 38 stepeni.(Ovo ne važi za decu koja su imala febrilne konvulzije – fras, koja se striktno moraju držati uputstva lekara).
Kada dete ima infekciju, odbrambene snage organizma su mobilisane i „najaktivnije“ su kada je telesna temperatura između 37 i 38 stepeni. Jednostavno, tada se organizam najefikasnije bori protiv uzročnika infekcije (bilo da je to virus ili bakterija).

3. Loše doziranje leka
Često se roditelji požale da pedantno daju detetu lek za obaranje temperature (na svakih 6 ili 8 sati) jer je ona preko 38 stepeni, ali da temperatura ne pada ili se veoma malo snizi. Kada lekar proveri koju dozu leka (antipiretika) dete dobija, roditelj odgovori: „Dajem isto onako kao što ste mi rekli kad je pre 2 godine bio bolestan i imao temperaturu.“
Ne treba zaboraviti da se lekovi doziraju prema telesnoj težini deteta. Ista doza leka za temperaturu koju je dete dobijalo pre 2 godine, kada je bilo nekoliko kilograma lakše, sada neće biti dovoljna, pa će i efekat leka izostati.
Uvek treba pročitati uputstvo koje stoji u pakovanju leka kako bi roditelj bio siguran da pravilno dozira lek.
Kao što se mora izbegavati subdoziranje leka, tako treba paziti i da se lek ne predozira. Davanje veće količine leka od one koja je predviđena za uzrast, tj. težinu deteta, može dovesti do pojave niza ozbiljnih tegoba i simptoma koje su posledica neželjenih dejstava prevelike količine leka. Neki od tih simptoma mogu biti toliko ozbiljni da životno mogu ugroze dete.

4. Još jedan način pogrešnog doziranja leka
Odlučili smo da ovaj slučaj izdvojimo, jer se dosta često suočavamo sa problemom da i kada lekar ordinira lek u obliku sirupa, nema očekivano dobre reakcije na lek (bilo u smislu izostanka efekta bilo u smislu pojave simptoma prekomernog doziranja).
Sirupi se uvek deci daju na kašičicu i kada lekar prepiše lek npr. 3 puta dnevno po 1 kašicicu, on podrazumeva kašicicu koja ide uz originalno pakovanje sirupa.Zapremina te kašičice je 5 mililitara.
Ako se desi da u pakovanju ne postoji kašičica ili da se ona kasnije zagubi, roditelj neretko sirup daje u maloj kašičici za kuvanje kafe (njena zapremina je oko 3 ml) ili u supenoj (čija je zapremina oko 8-9 ml).
Dakle lek u obliku sirupa je najbolje dati u graduisanoj kašičici koja ide uz originalno pakovanje leka.

5. Neadekvatna priprema leka
Postoje lekovi koji se daju deci a pre upotrebe se moraju pripremiti, tj.rastvoriti. Ukoliko to ne uradi farmaceut u apoteci, roditelj mora pažljivo pročitati uputstvo i uz strogo pridržavanje naznačenog načina pripreme rastvoriti lek. Na kutiji, kao i u uputstvu piše kako se lek čuva i dokle se (vremenski) u rastvorenom obliku može koristiti.
Utisnuti datum na kutiji sirupa je datum do koga se lek može iskoristiti ukoliko se čuva u nerastvorenom obliku.
Ukoliko na kutiji leka stoji uputstvo da se mora promućkati – to treba i uraditi da bi se aktivna supstanca leka ravnomerno rasporedila. U protivnom, u prve 2/3 uzetog leka će biti manja koncentracija aktivne supstance pa će efekat leka izostati, dok će u poslednjoj trećini leka koncentracija aktivne supstance biti prevelika pa će se ispoljiti neželjena dejstva leka.

6. Davanje preparata sa acetil-salicilnom kiselinom (Aspirin, Andol, Midol, Acetisal, Anbol itd.)
Lekovi koji sadrže acetil-salicilnu kiselinu (Aspirin i sl.) ne daju se deci do 16 godina života zbog rizika od pojave Rejovog sindroma (retke ali ozbiljne bolesti koja je praćena oštećenjem jetre i mozga a može imati i fatalan završetak).
Dakle, ni za obaranje temperature niti za ublažavanje bola nikada detetu nećemo dati lek koji sadrži acetil-salicilnu kiselinu.

7. Davanje lekova koji zaustavljaju proliv
Ovo je takođe zabranjeno, pa dečiji lekari veoma retko prepisuju lekove koji direktno zaustavljaju proliv (Loperamid kapi, na primer). Čestim stolicama se iz creva eliminišu toksini (otrovi koji su produkt raspadanja patogenih bakterija) pa ako bismo dali detetu ovakav lek i usporili pražnjenje creva, toksini bi se zadržavali u crevima i produžili bolest i tegobe.
Umesto toga, roditelj treba da polako nadoknađuje detetu izgubljenu tečnost i soli (elektrolite), kako bi se sprečila dehidratacija malog bolesnika.
U tu svrhu će najbolje poslužiti Orosal ili Nelit koji se pripremaju po uputstvu i polako, na kašicicu, daju detetu.
U prvih 12 sati od pojave proliva ne treba ni davati hranu detetu već samo pomenuti elektrolitni rastvor, a kasnije se može dati dijetalna hrana (bareni krompir, pirinač na vodi, pečena jabuka bez ljuske…) sve do normalizacije stolice.

8. Davanje lekova koji zaustavljaju kašalj (antitusici) i dekongestiva (kapi za nos)
Lekovi koji zaustavljaju kašalj (Sinekod, Folkodin) se ne daju deci. Kašalj je odbrambeni refleks i njega na ovaj način ne treba blokirati. Mora se lečiti uzrok kašlja a ne kašalj kao simptom.
Kapi za nos koje izazivaju dekongestiju sluznice nosa (smanjuju otok sluznice nosa) ne treba davati deci pre spavanja jer mogu da prouzrokuju uznemirenost i otežati spavanje. Pred spavanje je bolje ukapati detetu u nozdrve po 2 kapi fiziološkog rastvora.
Generalno, kapi za nos deci ne bi trebalo ukapavati duže od 4 dana (zbog mogućnosti trajnog oštećenja sluznice nosa-atrofije).

9. Čuvanje lekova
Povremeno treba napraviti red u „kućnoj apoteci“, tj. proveriti da li se u kutiji nalazi baš taj lek ili je greškom došlo do zamene, pa se antibiotski sirup našao u kutiji od leka koji širi bronhije ili obara temperaturu. Treba proveriti i da li su lekovi u kućnoj apoteci u roku upotrebe, jer kada se dete razboli zabrinuti i užurbani roditelj često ni ne obrati pažnju na ove stvari.
Naravno, kućna apoteka mora biti potpuno van domašaja dece jer dete ne razlikuje bombonu od tablete, a posledice mogu biti nesagledive.

10. Neodlazak lekaru
Ukoliko posle 3 dana terapije koju je roditelj sam sproveo kod deteta nema poboljšanja (iako se novi simptomi bolesti ne pojavljuju već postoje oni sa početka bolesti), dete mora pregledati pedijatar. Ne treba odugovlačiti sa posetom lekaru u očekivanju poboljšanja, jer neke bolesti imaju sporiji tok i razvoj pa se ne sme propustiti dragoceno vreme za njihovo otkrivanje i započinjanje odgovarajuće terapije.
Ukoliko se stanje deteta pogoršava rapidno i pojavljuju se novi simptomi bolesti, dete odmah treba odvesti kod pedijatra koji će odlučiti o nastavku lečenja.