Vaša beba uveliko „priča“: mama, tata, baba, ajde… Pitate se u kom uzrastu možete očekivati da počne da spaja reči u rečenice i koliko te rečenice treba da budu duge. Evo šta kažu stručnjaci.
Dete počinje da komunicira sa jednom rečju koja ima značenje rečenice. Reč postaje vezana za konkretan pojam. Dete sa njom objašnjava više predmeta, osoba, pojmova. To je tzv. generalizacija. Sa godinu dana, kada u svom rečniku treba da ima dvadesetak reči sa značenjem, počinje da sklapa prostu rečenicu od dve reči, npr. „Maca mau“. Zatim dodaje glagol, npr. „Tata ide“, „Bata jede“… Ustanovljeno je da su u dečjem govoru imenice zastupljene oko 60 odsto, a glagoli oko 20 odsto. Pridevi i prilozi se javljaju posle godinu i po dana starosti, dok se predlozi i zamenice javljaju, usvajaju i koriste u drugoj i trećoj godini starosti.