Je li kriptorhizam zaista razlog za brigu?

Hirurška intervencija nije uvek neophodna! Testisi se u toku prvih šest meseci mogu spontano spustiti u mošnice, pa je za početak najvažnije da se naoružate strpljenjem

Naš stručni savetnik:
doc. dr Dragana Živković
dečji urolog
Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine

Dobili ste dečaka, a lekari su vam saopštili da se njegovi testisi (jedan ili oba) još uvek nisu spustili u mošnice? Ne treba da paničite! Ova pojava naziva se kriptorhizam i najčešće prolazi bez ikakve intervencije. Naime, dok dečaci borave u maminom stomaku, njihovi testisi formiraju se neposredno ispod bubrega i do rođenja se postepeno spuštaju u mošnice. Međutim, može se desiti da se duž svog puta „zaglave“ u trbušnoj duplji, ingvinalnom kanalu ili iznad mošnica. S obzirom na to da se odatle obično spuštaju na svoje mesto tek u devetom mesecu trudnoće, kriptorhizam se mnogo češće javlja kod prevremeno rođenih beba.

Susret s urologom

Tačan uzrok ove pojave nije poznat, ali se smatra da kriptorhizmu doprinose brojni faktori, poput hormonalnih poremećaja, određenih genetskih mutacija, pušenja u trudnoći… Problem se dijagnostikuje kliničkim pregledom, neposredno nakon rođenja. Vaše novorođenče dobiće uput za posetu dečjem urologu, koji će pratiti situaciju. Testis se u toku prvih šest meseci bebinog života može spontano spustiti u mošnice, tako da vam u tom periodu ne preostaje ništa drugo nego da se naoružate strpljenjem.

Šta ako mošnice ostanu prazne?

To nije ništa neobično! Testisi se najčešće mogu opipati, pa lekar zna gde se nalaze, a ako nakon navršenih šest meseci nisu na svom mestu, planira se i zakazuje operativni tretman, koji je najbolje uraditi pre prvog rođendana, a najčešće se sprovodi u desetom ili jedanaestom mesecu. Hirurška intervencija vrši se u opštoj anesteziji, a testis se tom prilikom spušta i fiksira u mošnice. Bebac se već sutradan vraća svojim normalnim aktivnostima.

Kada je potreban ultrazvuk?

Ultrazvučna dijagnostika radi se kod malog broja dečaka, kod kojih se nespušteni testis ne može palpirati, odnosno opipati. Ako se pregledom utvrdi postojanje testisa u ingvinalnom kanalu, zakazuje se operacija. Ukoliko se pak to ne dogodi, budite spremni na još malo čekanja. Umesto intervencije u 11. mesecu, treba sačekati da bebac napuni godinu i po dana, kada se testis pomoću laparoskopa traži u dečakovom trbuhu. Ako se pronađe, može se spustiti u mošnice tokom istog zahvata ili eventualno uz još jedan zahvat za šest meseci. Može se dogoditi da se testis ne pronađe u trbuhu i tada se njegovi ostaci uklanjaju, uz plasiranje odgovarajućih testikularnih proteza.

Zašto ne treba ignorisati problem?

Kriptorhizam predstavlja faktor rizika za sterilitet, a ako testis dugo godina ostane u preponskom kanalu ili trbuhu, može se razviti maligno oboljenje. Istraživanja pokazuju da veoma visok procenat dečaka čiji roditelji ignorišu nespušteni testis u odraslom dobu imaju problem da se ostvare kao očevi.

Šta su migrantni testisi?

Važno je znati da kriptorhizam nije svako odsustvo testisa iz mošnica. Postoji i pojava poznata pod nazivom retraktilni ili migrantni testisi. To znači da su mošnice prazne, te da se testisi snalaze na samom kraju preponskog kanala. Kad su dečaci opušteni i borave u zagrejanoj prostoriji, obučeni lekar može toplim rukama opipati testise i spustiti ih u mošnice, nakon čega oni tu i ostaju. U ovakvim slučajevima nema potrebe za operativnim tretmanom, ne postoji rizik od steriliteta, ali je potrebno preventivno posećivati dečjeg urologa na svakih šest meseci, sve dok on ne proceni da će testisi trajno ostati u mošnicama.