Koje bolesti deca nasleđuju od roditelja – I deo

Čim se dete rodi, roditelji se odmah pitaju na koga liči. Da li ima boju majčinih očiju ili oblik tatinog nosa. Međutim, treba znati da potomstvo od roditelja nasleđuje i neke poremećaje…

Foto: Gulliver/Thinkstock

Genetsko nasledstvo dobijamo od oba roditelja – pola od majke, pola od oca. U spiralnom molekulu koji nazivamo DNK (dezoksiribonukleinska kiselina) ”zapisane” su sve informacije potrebne organizmu da bi preživeo i prilagodio se okolini. Ali, naši roditelji nam putem svog DNK mogu preneti i niz ”pogrešnih” informacija odnosno nedostatke svojih gena. To ne znači da će vaše dete, na primer, zasigurno nositi naočare ako ste vi kratkovidi, već samo da za to postoji verovatnoća.

ZDRAV ŽIVOT – NAJBOLJA PREVENCIJA
Nepravilna ishrana i nedovoljno fizičkih aktivnosti često pospešuju ili ubrzavaju pojavu bolesti. Veoma je važno da pedijatru odmah kažete da li se u porodici ponavlja ista tegoba, jer je u tom slučaju prevencija najbitnija.

GENETSKE BOLESTI: Javljaju se kao posledica promena na genima. Mogu biti monogenetske (izazvane promenom samo jednog gena), hromozomske (izazvane promenama u određenom broju gena i strukturi hromozoma) te multifaktorne (izazvane promenama više gena i uticajem spoljašnjih faktora). Nisu sve bolesti nasledne: greška u genima može se dogoditi i tokom trudnoće, kao na primer u slučaju Daunovog sindroma.

NASLEDNE BOLESTI: Uzrokovane su genetskim promenama koje se prenose s roditelja na decu. U brojnim slučajevima, da bi se manifestovale, gen koji izaziva bolest moraju imati oba roditelja (hemofilija, daltonizam, distrofija mišića…).

PORODIČNE BOLESTI: Javljaju se kod više osoba u istoj porodici, ali kod njih još uvek nije otkriven gen odgovoran za to. U ovom slučaju postoji verovatnoća da će se ista bolest pojaviti i kod dece.

ALERGIJA KAKO SE NASLEĐUJE: Ukoliko su oba roditelja alergična, verovatnoća da će se ona pojaviti i kod deteta iznosi oko 60%; ako je samo jedan roditelj alergičan, rizik je oko 40%; a ako u porodici nema ove tegobe, šanse su manje i padaju na 10%. Ovo neprijatno oboljenje može biti izazvano i nizom drugih faktora, na primer učestalim kontaktom s alergenima (materije koje izazivaju alergiju), načinom života (gradsko stanovništvo češće oboleva od seoskog)… Alergeni mogu biti različiti, a delimo ih na prehrambene, inhalacijske i kontaktne. Među najčešće ubrajaju se: kućna prašina, prašinska grinja, različite vrste polena i namirnice (mleko, žitarice, voće).
PRVI SIMPTOMI: Mogu se javiti već pri porođaju, a neurodermitisi su obično propratna pojava. Tu su i dugotrajne prehlade, bronhitis, otežano disanje, osip na koži, proliv, grčevi u stomaku. Nakon navršene druge godine, jednostavnim testiranjem na koži može se utvrditi da li je reč o alergiji, a kod dece mlađeg uzrasta testira se krv. Kada se utvrdi dijagnoza, započinje se lečenje, koje zavisi od vrste alergije.

Pročitajte i… Ponašanje i karakter roditelja utiču na formiranje detetove ličnosti

KRATKOVIDOST KAKO SE NASLEĐUJE: Ukoliko su oba roditelja kratkovida, veliki su izgledi da će i dete nosti naočare. Isto važi i kad je neko u porodici dalekovid ili astigmatičan.
PRVI SIMPTOMI: Poremećaj vida postaje uočljiv kad dete krene u školu – verovatno je učiteljica ta koja prva primeti da dete ne može da čita s table ili je previše nagnuto nad sveskom dok piše. Javlja se i pečenje u očima ili glavobolja, pa ne bi trebalo zanemariti te znake. Kod malog deteta teže je otkriti ovaj problem i zato pažljivo posmatrajte svog mališana – da li predmete koje drži u rukama previše približava očima ili pak često sedi blizu ekrana televizora.  Ukoliko su oba roditelja ”slabovida”, verovatno će i dete imati iste smetnje, pa bi mališana trebalo odvesti na oftalmološki pregled već tokom prve godine. U svakom slučaju, prvu kontrolu treba uraditi do treće godine