Čim se dete rodi, roditelji se odmah pitaju na koga liči. Da li ima boju majčinih očiju ili oblik tatinog nosa. Međutim, treba znati da potomstvo od roditelja nasleđuje i neke poremećaje…
Foto: Gulliver/Thinkstock
Genetsko nasledstvo dobijamo od oba roditelja – pola od majke, pola od oca. U spiralnom molekulu koji nazivamo DNK (dezoksiribonukleinska kiselina) ”zapisane” su sve informacije potrebne organizmu da bi preživeo i prilagodio se okolini. Ali, naši roditelji nam putem svog DNK mogu preneti i niz ”pogrešnih” informacija odnosno nedostatke svojih gena. To ne znači da će vaše dete, na primer, zasigurno nositi naočare ako ste vi kratkovidi, već samo da za to postoji verovatnoća.
EKCEM I PSORIJAZA KAKO SE NASLEĐUJE:
Ukoliko u porodici ima obolelih od alergija, možda je i dete nasledilo sklonost ka atopijskom ekcemu. Genetskim putem prenosi se i psorijaza, ali ona se može ispoljiti i nakon jake bakterijske infekcije (upala krajnika ili ždrela) ili kod adolescenata posle psihofizičkog stresa.
PRVI SIMPTOMI: Svrab i crvenilo u naborima ruku i nogu, oko očiju i iza ušiju, ukazuju na atopijski ekcem. Psorijaza se javlja po celom telu, u vidu tvrdih mrlja koje prati ljušćenje kože. Detetovu kožu redovno mažite hidratantnom kremom i ne koristite parfemisane sapune. Oblačite ga u tkanine od prirodnih vlakana.
ASTMA KAKO SE NASLEĐUJE:
Astma je bolest sa dominantnim simptomom upale disajnih puteva, praćena je kašljem, iskašljavanjem i otežanim disanjem. Kod mlađih bolesnika najčešće nastaje usled alergije, dok se u srednjem životnom dobu javlja kao bronhijalna astma. Ukoliko jedan od roditelja boluje od astme, verovatnoća da će i dete oboleti iznosi oko 25%.
PRVI SIMPTOMI: Dete ima učestale bronhitise i otežano diše, kija i svrbi ga nos. Ako posumnjate na alergiju, napravite testove (na koži ili u krvi), citološki pregled ispljuvka i brisa nosa. Na osnovu nalaza i uspostavljene dijagnoze preduzima se lečenje specifičnim lekovima koji ublažavaju alergijsku upalu. Terapija se sprovodi antihistaminicima, a savetuje se i povećanje vlažnosti vazduha u prostoriji i izbegavanje pušenja u kući. U dečjoj sobi ne treba da se nalaze tepisi ili itisoni, dok jastuk, pokrivač i zavese treba često prati. Iz kutije za igračke izbacite one plišane i krpene.
POREMEĆAJI U ISHRANI KAKO SE NASLEĐUJE:
U slučaju da su oba roditelja veoma krupna, male su šanse da će njihovo dete biti sitno. Međutim, da li će dete postati gojazno zavisi od toga šta i koliko jede. Ukoliko se ne bavi sportom i provodi ceo dan ispred kompjutera ili televizora, imaće višak kilograma. U porodici je bilo slučajeva anoreksije i bojite se da će i vaša kćerka oboleti? Nema razloga za zabrinutost jer su anoreksija i bulimija psihički poremećaji koji se ne nasleđuju.
PRVI SIMPTOMI: Prvi znak upozorenja jeste gojaznost ustanovljena nakon prve godine života, kad pedijatar procenjuje da li je odnos između težine i visine u granicama normale. Pripazite na ishranu i fizičke aktivnosti ako želite da sprečite gojaznost kod svog deteta. Za neke eventualne druge probleme koji se tiču ishrane, odmah posetite pedijatra, a zatim i stručnjaka za poremećaj ishrane.
DALTONIZAM KAKO SE NASLEĐUJE:
Daltonizam je nasledna anomalija koja se prenosi hromozomom X i koja češće pogađa dečake nego devojčice. Devojčice ređe pate od daltonizma jer ako im je pogođen samo jedan X hromozom, a drugi poseduje gen za raspoznavanje boja – dete normalno vidi različite nijanse.
PRVI SIMPTOMI: Rana dijagnostika daltonizma nije od presudne važnosti, jer se on ne može lečiti. Nakon treće godine može se ispitati oštrina vida, a pomoću posebnih tablica osetljivosti na boje i testa s pseudohromatskim pločama može se ustanoviti da li dete raspoznaje nijanse. Ukoliko oftalmolog ustanovi da vaš mališan pati od daltonizma, ponudiće vam specijalna sočiva i naočare s posebnim filterima koji pojedine boje čine vidljivim. Međutim, to se odnosi samo na decu koja ne pate od potpunog, već od delimičnog neraspoznavanja boja.
Pročitajte i… Koje bolesti deca nasleđuju od roditelja – I deo