Disciplina bez VIKE?! Da, moguće je!

Kao što batine neće naučiti dete da bude poslušno, tako ni podizanje glasa nije preporučljiv način vaspitavanja. Da li je moguće iskoreniti ovu (lošu) praksu?

Happy family mother and child daughter play and laugh in bed

„Dok sam kao devojka posmatrala roditelje koji su konstantno pokušavali da disciplinuju decu vikom i agresivnošću, uvek sam u sebi ponavljala kako neću biti takva majka te da ću probleme rešavati razgovorom – staloženo i mirno objasniću svojim mališanima u čemu su pogrešili. Međutim, nije bilo tako… Kada je moj mlađi sin napunio dve, a stariji tri godine, smirenost me je jednostavno napustila. Iznenada, postala sam kao majke koje sam ranije osuđivala – urlala sam na svoje dečake kad god su bili neposlušni, bilo da smo se našli nasred ulice, na igralištu ili u prodavnici. Scene u kojima sam podizala glas (”Marko, odmah se vraćaj ovamo!”, ”Hoćete li vas dvojica ikada deliti igračke?!”) postale su moja stvarnost. Tako sam se ponašala neko vreme, a onda sam shvatila tri važne stvari. Prvo, ljudima koji su bili u mom društvu bilo je neprijatno, drugo – deca su me ignorisala. I na kraju, nisam bila majka kakava sam želala da budem, što me je najviše uznemiravalo. Rešila sam da to promenim. Frustrirana, ljuta, preglasna i krajnje neefikasna žena morala je da nestane”, ispričala nam je Maja, mama dva slatka dečaka.

Dakle, ako ste se zatekli u situaciji koju želite da izbegnete, poslušajte savete psihologa. Pre nego što počnete da ih sprovodite, morate da ispunite jedan uslov: potpuno se fokusirajte na svaku (problematičnu) situaciju i na potrebe svoje dece. Ako u tome uspete, onda ćete lakše (i smireno!), pronaći pravo rešenje. Dakle, sledite ove korake…

Sačekajte 30 sekundi
Ukoliko ste već stekli naviku da vičete čim mališan napravi i najmanji prekršaj, primetićete da vas on više ne shvata ozbiljno i da su postao imun na vaše negodovanje i pretnje, zbog čega vi govorite sve glasnije i glasnije. Zato, pre nego što odreagujete (na bilo koji način), postavite sebi tri pitanja: ”Zašto se moje dete ponaša ovako?”, ”Čemu želim da ga naučim u ovom trenutku?” i ”Koji je najbolji način da savlada ovu lekciju?”. Ova kratka pauza sprečiće vas da proključate od besa i pomoći će vam da reagujete na bolji način. Ako vam prvi, pa i drugi, put ne pođe za rukom da rešite problem, i sve se (opet) završi vikanjem, ne odustajte. Na kraju ćete shvatiti da pauza (dakle spustite loptu!) i razmišljanje zaista deluju.

(Nikada) ne pomaže
Iskustvo, praksa, a i nauka, potvrđuju da vikanje jednostavno ”ne radi posao”. Već nakon rođenja, bebin mozak je prilično razvijen – pogotovo njegovi donji delovi u kojima su centri za kontrolu instinkata. U gornjem delu mozga, koji nastavlja da se razvija, smešteni su kompleksniji centri, kao što je onaj za rezonovanje. Pokušajte da disciplinujete svog mališana na način kojim ćete stimulisati razvoj tog dela njegovog mozga. Ako on vrišti, nemojte uzvraćati, jer će to aktivirati donji deo mozga zadužen za emocije. Umesto toga, pomozite mu da aktivira racionalni deo mozga rečima: ”Ljut si, zar ne? Hajde, reci mi šta te muči!”

Budite proaktivni
Signali kojima deca nagoveštavaju provalu besa i suza – određen pogled, držanje tela, ili ponašanje i pokreti – mogu s vremenom da se dešifruju. Na primer, nervoza i plačljivost, ili želja da se baci igračka zato što ne mogu da se savladaju njene funkcije. Ako mislite da će se mališan ponašati na način koji zahteva disciplinske mere, pokušajte da mu prethodno skrenete pažnju pre nego što ”eksplodira”. Gladnom detetu dajte zalogaj voća ili keks, a onome koje se muči s igračkom – predložite da zajedno pogledate crtać. Proaktivnost je zapravo drugo ime za prevenciju!

Stavite se u kožu svog mališana
Pokušajte da sagledate situaciju iz perspektive svog mališana. Ako mislite da su tuga ili zapostavljenost uzrok njegovog lošeg ponašanja, prvo udovoljite njegovim emocijama. Zagrlite ga i utešite, a kada se dovoljno smiri, objasnite mu zbog čega je njegovo ponašanje pogrešno. Ovakav pristup vrlo je efikasan, a u suprotnom – dete preplavljeno emocijama neće moći da nauči lekciju.

Otkrijte okidače i kontrolišite ispade
Svakog roditelja određene stvari izbacuju iz ravnoteže i teraju ga na to da reaguje prenaglašeno. Problemi su neminovnost života, ali ako kod vas izazivaju preteranu zabrinutost za budućnost, ili vas podsećaju na loša iskustva iz prošlosti, onda ste predisponirani za hronični stres i loš uticaj na dete. Ipak, ono što vas izbacuje iz ravnoteže možda nije konkretno ponašanje mališana, već neka lična iskustva iz detinjstva. Na primer, možda ste strogo vaspitani kad je o manirima za stolom reč. Ako vaš mališan ispusti hranu na pod, sačekajte pre nego što reagujete i zapitajte se da li je vaša reakcija primerena.

Budite dosledni
Ako osećate da ste na ivici živaca, podsetite se na univerzalnu činjenicu – deca se menjaju, fizički i mentalno. Što se tiče razvoja mozga, kompleksni gornji deo potpuno će se formirati tek sredinom dvadesetih godina života! Možda vam sada izgleda da lekcije kojima pokušavate da ga naučite ne ostavljaju nikakav efekat, ali doslednost u metodama vaspitavanja i pozitivnoj disciplini definitivno će pomoći mališanu da izraste u zrelu oosbu.
Ako je dete u naletu besa svoju omiljenu igračku bacilo na pod, obavezno mu recite da mora da je pokupi. Istrajte u svom zahtevu, jer ako ne učini ono što tražite, morate ostati dosledni kazni koju uvek primenjujete (zabrana, time-out…). Dakle, doslednost je veoma važna za uspešnu disciplinu, a svako popuštanje ima kontraefekat – samo će pojačati negativno ponašanje.
Na kraju, budite realni u očekivanjima i istrajni u onome što radite. I nadalje ćete tu i tamo viknuti na dete, ali je važno da se uvek nakon toga vratite sprovođenju pravih metoda. Smirite prvo sebe, a potom mališana i pokažite mu da je takav način bolji i za njega i za vas.

Postoji li opravdan razlog?
Da, neke situacije u kojima je ugrožena sigurnost deteta opravdan su razlog za vikanje. Podizanje tona u ovim situacijama ima za cilj privlačenje detetove pažnje kako bi se zaustavilo ponašanje koje može dovesti do ozbiljnijih povreda.

Otklonite stres za jedan minut!

1. Pozovite telefonom prijateljicu – podelite problem s bliskom osobom. Razgovor s nekim ko razume vašu situaciju obezbediće vam potrebnu dozu objektivnosti.

2. Pojedite bananu – bogata je kalijumom koji reguliše krvni pritisak i stabilizuje nivo šećera u krvi.

3. Slušajte i plešite uz omiljenu muziku, to će vam pomoći da skrenete misli s problema.

4. Popijte šolju crnog čaja. Ovaj napitak obara nivo hormona stresa (kortizola) i primorava vas da sednete i u tišini uživate u svakom gutljaju.

5. Mirišite lavandu. Nakapajte malo ulja lavande na maramicu i udišite koliko vam prija, ili poprskajte prostoriju osveživačem koji sadrži lavandu. Ova biljka dokazano snižava krvni pritisak i usporava puls.

Ljubav uvek pomaže
Roditelji koji razmenjuju poljupce i izražavaju zahvalnost jedno drugom češće pohvaljuju svoju decu. Istraživanja su pokazala da su ostvareni i srećni parovi koji su zadovoljni svojim brakom ujedno i smireniji kao roditelji. Osim toga, ispunjen ljubavni život vodi u uspešno roditeljstvo. Dakle, ljubite se što više!

Foto: Guliver/Thinkstock