Tipične roditeljske reakcije koje usporavaju razvoj inteligencije kod mališana

Reč je o najbalnijim dečjim porivima – kada se popnu na krevet, deca bi da skaču. „Ne, nemoj da skačeš – pašćeš, uništićeš krevet, odmah siđi!“, najčešća je reakcija roditelja. A saznajte zašto ovakve reakcije nisu dobre…

Foto: Guliver/Thinkstock

Deci je dosadno i baš bi se rado malo vrtela oko svoje ose. „Vidi mama, ha-ha, vrtim se, jeee” … „Prestani odmah, zavrteće ti se, pašćeš”… I skačemo odmah na njih da ih zaustavimo, i naravno, odvrtimo!

Nemoj ovo-nemoj ono

Jedan od primera je i onaj kada roditelji šetaju sa svojim detetom uz cestu, a ono uporno odlazi na rub i balansira, uprkos svim silnim upozorenjima kako bi ga mogao zgaziti auto.
Ili – dete otupljeno sedi u fotelji ispred televizora, pa počinje lagano da lupa nogom po rubu, pa još, pa jače i još jače. I naravno, odmah ga neko opominje. „Zašto lupaš nogom, nemoj to da radiš, molim te”.

Ili još gore, dete u fotelji počinje da se ljulja i lupa glavom u naslon. Dosadno mu je, a roditelj na takvu akciju već pomišlja da dete možda nije baš svoje. Da nije normalno, jer ko bi normalan lupao glavom u naslon sve jače i jače!

A ono zapravo samo zamišlja neku svoju imaginarnu liniju i odbija se od nje da bi je opet dosegnulo. Kada mu dosadi, ono svoju liniju pomeri malo više i počinje udarati još jače. U tom trenutku u detetovom telu se aktiviraju svi mišići i to ne samo fizički, već te radnje radi mozak koji pomiče i kontroliše mišiće što je dodatna stimulacija za razvoj neurona u mozgu. Neurona koji se, uzgred rečeno, najbrže razvijaju do sedme godine života.

A šta kaže Mensa

I tu leži čitava fama, a pojašnjenje smo našli kod najpametnijih stručnjaka – članova Mense. Inteligencija naime ne zavisi samo od broju neurona – odnosno, ona nije uzrokovana samo genetskim potencijalom već i važnim vezama između neurona – takozvanim sinapsama koje se razvijaju samo do detetove sedme godine života.

Razvijanjem neurona, održavajući neurone živima, i stvarajući nove veze između njih povećava se sama inteligencija deteta. Drugim riječima – mozak koji je stimulisan prirodnim dečjim „nestašlucima” ne dozvoljava izumiranje neurona!
Dakle, kada mozak ima više neurona, logično je i da je pametniji od onog čiji neuroni izumiru. A oni izumiru ukoliko se mozak ne trenira – ukoliko se ostavi ispred televizora, tableta, monitora, da polako upija informacije bez ikakve fizičke (re)akcije. I to je celo objašnjenje (ne)inteligencije!

Tipične roditeljske greške

Postoji i čitav niz drugih primera tipičnih grešaka modernih roditelja i verujemo – voleli biste da znate gde još grešite. Pa spomenimo još neke najbanalnije. Pre nego što se beba rodi, uređuje se njegova/njena sobica ili kutak u kojem će prvih nekoliko meseci beba boraviti.

Biraju se boje – nežno plave, nežno roze. A zapravo, kako kažu u Mensi, bebi u tom razdoblju treba šarenilo! Nežne boje ne samo da neće primetiti (posebno onih prvih nekoliko nedelja kada još ni ne vidi dobro) i takva dosadna slika u bebinom mozgu neće stimulisati ništa jer nema nikakvog kontrasta!

Beba raste pa mama i tata počinju sve više da je dižu – uz obavezno držanje glavice tako da beba često nema ni milimetar prostora da je pomakne unazad. A to je isto velika greška jer bi glavica trebalo držati skroz lagano kako bi beba imala mogućnost da jača mišiće i razvija važne neuronske veze u svom mozgu. Kod tako malih beba, što je takođe velika greška, mama uglavnom pazi da bebu diže nežno i ljulja je nežnim pokretima i sva se uznemiri kada tata to radi malo grublje i malo žešće. A upravo je to način da beba (naravno, ne treba je tresti i bacati u vazduh) počinje da uči aktivnije pokrete kako bi njen mozak počeo brže da stvara sinapse i prilagođava se pokretima kakve će i sama uskoro počinjati da pravi.

Ostatak teksta pročitajte na sledećoj strani…