Brinete li previše o svom detetu?

Podižemo generaciju koja se mora suočiti s mnogim opasnostima, počevši od susreta s decom koja otimaju užinu na školskom dvorištu, vozačima koji ne poštuju saobraćajne znake, te onima koji nude drogu… Ipak, preterana roditeljska briga nije dobra za samopouzdanje deteta.

Majčinstvo i briga su pojmovi koji su oduvek išli jedan s drugim. Jednostavno, radi se o urođenom, instinkivnom načinu paženja deteta. Žene su svesne opasnosti koje vrebaju sa svih strana i pokušavaju da zaštite svoje mališane, koliko god je to moguće.

Kada dete krene u školu, gotovo da nema majke koja ne prati svog mališana na putu do nje, i pored toga što treba samo jednom da pređe ulicu i to na obeleženom pešačkom prelazu. Ako bi nas neko upitao zašto to činimo, verovatno bi svaka od nas rekla: „Sigurno je sigurno! Uostalom, čula sam da je prošle godine neko dete baš na tom prelazu nastradalo!“

Briga jeste potrebna, ali, kao i sve ostalo, mora biti umerena i opravdana. Tačno je da svakodnevno na televiziji možemo čuti razne uznemiravajuće vesti, ali to ne znači da one treba da postanu deo naše svakodnevice.

Kada je strah prekomeran?

Prekomerna zabrinutost i strah od neželjenih događaja veoma često imaju loše posledice, kako po roditelje, tako i po decu. Roditelji koji bezrazložno bdiju nad svojom decom, misleći da će na taj način sprečiti da im se desi nešto loše, često stvaraju negativno raspoloženje koje deca preuzimaju od njih.

Na primer, majka koja se plaši vode (jer je imala negativno iskustvo u detinjstvu), zabranjuje svom detetu da ide na bazen ili da se igra na plaži iako dete pokazuje interesovanje za takvu vrstu aktivnosti. Majka pritom zaboravlja na blagodeti koje pruža voda, već samo misli na opasnosti. Pošto se i sama plaši vode, nije u stanju da detetu prenese pozitivan odnos prema njoj, već mu usađuje i prenosi svoj strah, što nikako nije dobro.

S druge strane, takođe ne valja na silu terati dete da uđe u vodu, ako ono to ne želi. Naročito je loše ako mu se roditelj zbog toga ruga i podsmeva.

Pravo rešenje leži negde između pomenutih krajnosti i uvek je delotvornije od nametanja stavova koji su u suprotnosti s detetovim željama.

Autor: Life Content, M.K.