Decu postepeno navikavati na vrtić

Većina dece uzrasta između dve i tri godine, spontano pokazuje povećano interesovanje za drugu decu. Kada je u situaciji da bude upućeno na drugu decu, dete je obično radoznalo i usmereno na njih. Zato je ovaj uzrast idealan za polazak u vrtić, koji je – treba li napomenuti – jako važan za socijalizaciju deteta, usvajanje normi ponašanja, sticanje elementarnih radnih navika…

Kako bi polazak u vrtić što lakše prebrodili, dete treba unapred pripremiti. Faza privikavanja može trajati duže ili kraće, u zavisnosti od starosti deteta, kod nekih čak i tri meseca. Nekad dete uporno odbija odlazak u vrtić, pa stručnjaci savetuju da se tada – u skladu s mogućnostima – sačeka još jedna godina do narednog pokušaja. Dobra veža za razdvajanje su odlasci na igranje kod prijatelja ili noćenja kod bake i dede, bez mame i tate.

Savetuje se da u prvim danima po polasku u vrtić jedno od roditelja bude uz dete, pa da nakon toga ono ostane par sati samo. Najbolje je postepeno produžavati boravak u vrtiću, kako bi u poslednjoj fazi dete ostalo do kraja. Preporučljivo je da dete počne dolaziti u vrtić u vreme igre, dok dolazak u vreme odmora/spavanja treba ostaviti za kasnije, kada se ono bar donekle prilagodi na kolektiv.

Boravak u vrtiću, na kraju krajeva, uz nepoznate vaspitačice, veliki je korak u razvoju detata. Od njega se očekuje da se samo snađe u grupi . bez tuđe pomoći. Mora se pozicionirati, savladati nesigurnost, poštovati pravila, upoznati sa novom decom…

Pre nego što prvi put dovedete dete, posetite vrtić u koji ste ga upisali i upoznajte se s načinom života u njemu, kada je doručak, ručak, kada se spava. Ukoliko taj dnevni raspored počnete praktikovati kod kuće, polazak u vrtić biće manji šok za dete.

Jako je važno da roditelji dolaze na vreme po decu, tj. da ne kasne. Po povratku iz vrtića dobro je što više vremena provoditi s detetom; možete poći u zajedničku šetnju, pričati priče, igrati se, maziti… i obavezno ga pitajte kako mu je bilo u vrtiću.