Roditelji se često žale da ih dete ne sluša ni ne misleći da sve polazi upravo od njih samih. Da li ste se zapitali kako dete shvata vaše poruke i način obraćanja kada od njega nešto tražite da uradi? Upravo je to jedan od glavnih uzroka zbog kojih roditelji postižu sasvim suprotan efekat od željenog.
Foto: Gulliver/Thinkstock
Evo 10 stvari i situacija u kojima ćete se sigurno prepoznati i treba da promenite:
Dajete detetu previše mogućnosti izbora
Ako vaše uputstvo detetu zvuči kao da mu dajete izbor ono nikako ne može da vas shvati ozbiljno. Nije isto ako dete čuje jasno “Stavi cipele na mesto.” ili “Hoćeš da staviš cipele na mesto?”. Ovo ne znači da treba da se derete na njega ili budete neprijatni. Naučno je dokazano da deca mnogo bolje reaguju kada im se govori blagim i pozitivnim tonom. Promenite vaše rečenice, pazite na ton i primetićete razliku.
Niste dovoljno jasni
Neka uputstva detetu jednostavno nisu jasna i ono vas neće poslušati jer uopšte ni ne razume šta se od njega traži. Pokušajte da rečima opišete šta biste voleli, a ne ono što ne biste nikako da vidite. Tako umesto da detetu u pozorištu kažete “nemoj se vrteti na toj stolici” kažite mu jasno „stavi noge mirno na pod i gledaj napred”. Cilj je da dete u svojoj glavi stvori vizuelnu sliku onoga što treba da uradi.
Ne gledate dete u oči kada mu govorite
Koliko god da ste zauzeti, ako ne pogledate dete u oči kada mu se obraćate, ono vas neće poslušati. I nije da vas ono tada namerno ignoriše, već jednostavno ne primi “poziv” za aktivno slušanje. Bolji način da detetu skrenete pažnju jeste da zastanete i ostvarite kontakt pogledom pre nego što mu kažete šta treba da uradi. Bićete iznenađeni kada shvatite koliko je dete tada pažljivije.
Pročitajte i… Zašto se deca grozno ponašaju u prisustvu majki?
Previše pričate
Dete ne može da obradi informacije koje su sastavljene od previše koraka. Ako odjednom detetu date previše složen zadatak, ono jednostavno neće moći da ga uradi a vama će izgledati kao da vas ne sluša. Potrudite se da dajete jednu po jednu instrukciju detetu, da usporite i napravite pauzu nakon svakog zadatka. Nekada je dobro i da pitate dete da ponovi šta treba da uradi, da zajedno napravite listu i sl. Zapamtite, samo polako i korak po korak.
Ne povežete se sa detetom
Odrasli ljudi mogu jedno drugom brzo da kažu šta treba da se uradi i odmah da pređu na posao, ali dete ne. Ako želite da vas dete čuje i poveže se sa vama potrebno je da koristite elemente humora, pričanja priče, pokažete da ga shvatate u razumete i sl. Tako sledećeg puta kada se starije dete požali da mu je mlađe pokvarilo igru, umesto da mu kažete da je samo krivo što je tu stavilo igračke, pokušajte da mu ispričate priču kako se to i vama dešavalo kada ste bili mali i pitate da li možda zna bolje mesto gde mali bata ili seka ne mogu da ga ometaju.
Niste dosledni
Vaše reči nemaju nikakvog smisla ukoliko se ne slažu sa vašim postupcima. Ako kažete detetu da se “zubi peru odmah posle večere” onda budite sigurni da će to da se desi. Kada kažete “ne smeš da se penješ na stolicu” onda spustite dete sa stolice svaku put kada se popenje i sl. Ni u ovim trenucima ne morate biti preoštri, dovoljno je da budete dosledni.
Vi ne slušate dete
Roditelj je najvažniji uzor detetu. Ono vidi sve što vi radite i uči od vas. Ako želite da vas čuje, morate pre svega i vi da saslušate njega kada vam se obraća. I obratite pažnju, kako na verbalne tako i neverbalne pokrete. Na ovaj način ćete znati i kako se oseća (uzbuđeno, ljuto, nezadovoljno i sl.). I pokažite poštovanje prema detetu tako što ćete ga ispoštovati i pomoći mu kada traži nešto od vas.
Niste iskreni
Ako varate dete rečenicama tipa “kupićemo to drugi put” ili ga učite da laže govoreći “nemoj da kažeš tati da smo ovo kupili” vi, u stvari, gradite odličnu podlogu za odgajanje deteta koje će vas ignorisati. Uostalom, da li biste vi slušali osobu bez integriteta koja ne govori uvek istinu?
Ne prihvatate “ne” kao odgovor
Po tradicionalnom roditeljstvu dete koje roditelju kaže “ne” je nevaspitano. Ali, ako ovo drugačije sagledate, zar nije u stvari nevaspitano od odraslih da ne prihvate “ne” od deteta samo zato što je ono dete? Naravno, u razumnoj meri. Ako vi nekada prihvatite da dete nešto jednostavno neće da uradi i ono će lakše prihvatiti vaše “ne” kada naiđe. Isto tako, naučićete ga da ne govori “da” svakome iz straha ili obaveze.
Izdajete previše naređenja
Ako vodite naređivačku politiku najverovatnije ste u konstantnom sukobu sa detetom. Dovoljno je da promenite pristup i situacija će biti mnogo bolja. Pružite dovoljno informacija, saveta i objašnjenja i dete će vas bolje slušati. Isto tako, važno je da shvatite da je nemoguće i potpuno neprirodno da vas dete uvek posluša.